Prosvetni glasnik

582 васпитање ... „ ... 1 7 - ■» ■ Ва иочетнике у некој науци, добро је да ое ненрестано држе једног плана, једне кљиге и у оптте једног тока и правца, па макар то и не бидо баш у свему потпуно и савршено. Докле год се има посла са полагањем осноиа или утемељававем, дотле се мора отклањати свако друвчије схваћање, које би могло ценатн нажњу. Учитељ треба увек да своје ученике упозна са свима поједИностима једнога система, нре него што почне тај систем критиковати, оснораватн или ноправљати. У Геометрији ее мора држ,ати Евклида, или ма које друге књиге, ]1о којој се изучава, од речи до речи, као кад би то било неко непогрешно откровење. По што је ученик с тим потнуно скров и скроз упо:знат, тек онда се може обратити пажња на недостатке и изнети и друкчија демонстрација. Но опет за то, наравно, увек се треба старати, да у учебнику има што је могуће мање погрешака и недостатака. Што <1е Мог§'ап као принцип тврди, да је Евклид баш због својих погрешака најбоља књига за ночетника, то је не само парадокса, него баш права изопаченост. Ово се оспива на претпоставци, да је. при научној настави потребно, да су вежбања тако удешена, како ће и сама ученичка снага суделовати у њима. Али тлка се вежбања могу стварати и чиннти и без погрешака у једпом учебнику, које су са свим ненамерне, те но томе не могу никакој васпитној цељи служити сем чистог слепог случаја. Оа овим се начелом чини грдна злоупотреба у великим енглеским школама,

ПОЛОЖНЕ И ОД Све количине у цростору и времену по нас су или кориснс или гитетне или су нам равнодушне. т. ј. нити су нам од користи ни од штете.

к а 0 ii а у к а

но што се тамо ово начело узме као изговор и разлог, те се с једне стране целокупно изучавање сужава на застарелу класичку област, а с друге се стране науке не доводе ни у каку везу са модерним мислима. Тврди се, да је корисније изучити свестрано и темељно два или три предмета — а ту се подразумева латински, грчки и математика — него гаест или седам добро нроучити , па макар међу овима била и Физика, хемија и матерњи језик. Исту ту једнострану тенденцију понављају и заступници модерних назора, кад захтевају познавање до најмањих ситница и практичко знање тако огромних и неисцриљивих предмета, као што су Хемија, Физиологија и Воологија. Еад хоћемо да оценимо вредност неке науке, ми морамо узети у вид не само шта нам она даје, него и шта нам она узима, јер ми морамо зарад ње да жртвујемо време. МиИтп поп тиНа 1 ) стоји у очевидној противности са најомиљенијом и нојобразнијом де®иницијом цаспитања: хармонијско и упоредно неговање свију способности. 1 ) Ј ) мпого, а не разноврсно. Преводилад. 2 ) Врло много има истине у овој нримедби, коју ми наводимо из једног чланка од Марка Петисоиа о оксфордским студијамд у „Ох1'ог(1 — Еззауа 1885. ж Ко је упућен, да само о једном предмету мислн, да само на једап нредмет своје мисли уиравља, тај неће пикад бити у сгању, да о томе предмету зрело суди, док међу тим, иропшреност његових иогледа и пред.става у брзо би му умножила снагу и способност за мишљење о томе предмету. Тако су моћне идеје, кад нису усамљене, него у свези и комбинацијама раде. А тако су исто и све остале ствари једна с другом снлетене, и једна другу погпомажу, које у исту духовну категорију спадају. Судиља у неколико асиви помоћу сравњавања и разликовања."

ЕЧНЕ НОЛИЧИНЕ У математици кориснима одговарају иоложне количине, и бележе се знаком (више, р1из) ; штетннма одговарају одречнс кодичине, ц знак им је — (мање, нппиз) ;