Prosvetni glasnik

ЗАПИСПИК Г.1АВН0Г ПРОСВЕТНОГ САВВТА

741

6. Наводи да се у правидима нигде не каже шта ће битп са оним приправницима, којн по два пут полажу испит зредости, иа га онет не положе. Мисди да би им требадо допустити да више пута могу нодагати. г. Жујовић надази да кандидатима на испиту зредости врдо тешко нада превођење са српског на стране језике. Г. Андоновић: 1. еадази да је нонижење за Србе да морају подагати испит зредости и из страних језика, и чак изгубити и право на даље подагање испита ако из живог страног језика претходно не иодоже добро испит. И мишљења је да треба да при испиту зредости отиадне испит из живих страиих језика. 2. Опазио је да се одредбе чд. 5 и чд. Л. правида о испитима зредости једиа другој противе, јер док се по чд. 5. ученик, који на испиту зредости падне из једнога иди два предмета, упућује да посде три меседа ионови испит из тих предмета без икаквог усдова, дотде се чд. 21. допушта ученику да може имати и две сдабе одене па да ипак буде прогдашен за зредог под усдовом, ако има из друга два предмета оддичне одене. Досдедности ради пита он даље, да ди по овом начеду чд. 21. не би пре био зрео онај који добије једну иди две двојке, а све остаде бедешке буду му четворке, него онај који нема ни једну двојку, ади има све саме тројке Наше гимназије које су провобитно биле основане на кдасичкој оспови, нанустиде су касније ту основу и мењаде свој правад дотле, докде посдедњим наставним пданом нису готово изједначене са реадкама. Изгиеђу ннжа четири разреда гимназије и пижа четири разреда реадке у истини ни по пдану ни по програмима нема никакве раздике. А издази да су ђаци гимназије чак и за Факудтет технички и одсек ириродно-математички боље спремни него ђаци реадке. У овоме се види Факат да су наше данашње реадке поред оваких гимназија без целии од штете. Међу тим број ученика реадке и пак нагло расте. То опет значи да се у нас тражи чпсто реадиа настава, али да се у исто време с друге стране опет подижу жалбе што се у гимназпјама не налази чнсто гимазијска настава.

Према томе пздази јасно да наше средње шкоде још нису нашде свога стадног и одређеног обдика, у коме би их требадо одржавати. И пре него што се пусте на јавпосг досад израђени стадни ирограми за наше гимназије и реадке ваљадо би прибрати све досадашње замерке и напомене и све досадашње искуство што се односе на уређење наших средњих шкода, и са што већом нажњом испитати да ли у уређењу као и у наставном плану, иа према томе и у наставним програмиматих шкодатреба учинити каквих измена. Узевши у обзир мишљења поменутих изасданика односно подагања испита зредости и сам сам мишљења да цедокупна-Правида о испитима зредостп ваља подврћи озбиљној ревизији и при иреради истих иослужити се целокупним досадашњим искуством, наоснову кога би требадо у њима шта друкчије наредити. Од своје стране држим да поред других измепа ваљало би удесити у интересу једнообразног испитивања и одењивања да сви кандидати мз гимназија иодажу исиит зредости на једном месту. Осим тога да би се ти испити могди да сврше за краће време као и да би прецизније били оцењивани, требало би да се одбор исаитни иодеди на секције ирема групама наука, да се испвти у појединим секдијама једновремено дрле и испитује једна по једна група кандидата. Нека Гдавни Просветни Савет изводи пажљиво проучити све о чему је поменуто у овоме писму, и нека ми шго скорије поднесе своје мишљење нарочито о томе : 1. Да ли би требало завести осми разред при гимназијама, и то да поткреии разлозима. 2. Треба ди садашњи наставни пдан за гимназије изменнти и у ком смислу. 3. Треба ли увесги и грчки језик у гимназије. 4. Треба ди завести интернат за ученике који нису из места. 5. Да ди би требадо укинути реадчице и пеке ниже гимназије. 6. Да ли садање реадке треба оставити какве су иди и њих преобратити у гимназнје. П1то се пак тиче испита зрелоста, нека Гдавпи Иросветни Савет подвргне строгој ревизији цедокупна правида о испитима зредости, и посдуживши се оним што је у овом иисму из-