Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТА1И ШКОЛОКПХ ИЛДЗОРНИКЛ О ОСНОВИИМ ШКОЛАМА

вољан. У овом другом сдучају, и ако ми није било ираво, опет сам га "сматрао као мањи грех него онај први. Еао што видите дакле ја сам се држао опога педагошког правила, да јс боље и мање па нек је добро , него много а лоше, а иема сумње да сам сматрао, даје најбоље, кад се уради и доста и добро. По каквоћи рада наставници се могу поделити у три групе. У прву групу долазе они, који сваки предмет, или боље целокупну наставу, врше свесно и сагласно свима савременим захтевима тако, да њнхови ученици доиста имају праве и трајашне користи од наставе. У другу групу долазе наставници, који су, неразумевајући метод појединих иредмета, свели целу методику на „питања и одговоре." Дакле у њих је катихетична метода заменила методу „учења на изуст." У њихових ученика све знање састоји се у одговорима на питања. Ако се ђак нешто пита он ће и одговорити што год, а ако се не иита ои вам неће умети ништа ни одговорити. Наставницима ове групе све једно је, да ли је оно о чему се ђак пита, каква иоучиа причица из Читанке; или какав догађај из Историје; или је рачунски задатак; или опис какве биљке и животиње, — опи сматрају за потребно да свуда стављају питања и да на та питања чекају одговоре. Не тиче се то њих нашта, што има лоједипих партија, у наставиим иредметима, које ђак треба да изучи показивањем, или вежбањем пли самостадним израђивањем тако, да их на испиту зна у потпуној целипи њиховој, и да их казује без утицаја наставникова. Које су то ствари, које би ученици требали да знаду, без питања наставникових, у целини, помену ћу онда, кад будем говорио о настави појединих предмета. Овде ћу само да споменем још то, да је ова друга група наставника мања од опе прве.— Сад долази трећа груиа наставника, која се држи још, чак и у нас, преживеле „методе учења на изуст." Ова је група врло малена, али је Факат да још има наставника који се држе поменуте методе. Они никако не увиђају да је оно знање, што га њихови ученици прибаве силним малтретирањем нреко године, ништаво, без икакве вредности и врло кратковечно. Њима никако не иде у главу да је такво учење неприро-

дно и несагласно са законима развитка детињег духа. У једној школи наишао сам на један красан пример, који би оваквим наставницима могао служити за поуку. Држао сам испит код једног учитеља, који је свршио нашу учитељску школу и иропитивао сам приповедање из Читанке. Деца су одговарала не може боље бити. Ја прозовем једног слабог ученика и наредпм шта ће приповедатн. Он отпоче причицу од речи до речи као што је у Читанци. Учитељ се насмеши па му рече: „Немој да иричаш „,,по књишки,"" него причај како си у школи слушао. а Примедба не може бити лепша. Само нека деца уче да нешто причају природно, с разумевањем, а не од речи до речи „по књишки," па ће онда настава бити као што треба. Добрим упутствима п инструктивним надзором, могао би приличан број наставпика из ове друге групе прећи у прву, могао би дакле сазнати све оне путове и упознати се са свкма методским појединостима, којима се треба служити у пастави појединих предмета у основној школи. Ако буду остављени сами себи, онда ће неки од њкх сигурно и сам моћи што год урадити за своје усавршавање, али је извесно да ће многи остати онаки, каки су и данас, и, може бити, читаве две деценије или још и више оназађиваће један по један нараштај школске омладине. Од наставника треће групе не може се ништа оче" кивати. Неке од њих претекло је време, остарили су, а неки опет ннсу стекли способности толико, колико им је нотребно да ма кад п ма како одговоре захтевима, које школа од њих тражи. Но на срећу њихов је број врло мален, као што сам то већ сиоменуо. Кад бих хтео да покажем у појединостима начин рада сваке од ове три груне наставника, онда би се мој извештај отегао врло далеко. Ја мислим да томе није овде место и да би то могао бити задатак какве засебне педагошке расправе. 0 наставницима се нема шта више говорити у овоме делу извештаја. Може се само још говорити о насгави. ГГре него што пређем на наставу појединих предмета, сматрам за дужност, господине министре, да овде ставим два, три питања која се често истичу кад је говор о нашим