Prosvetni glasnik

К њ И Г Е И К Н, И Ж Е в н и ц и

стране нрегледом ће се овим можда помоћи ц по који читалац „Бросв. Гласника," те своје смерне жеље и на овај начин задовољити, унознајући се, колико толико, с најновијнм напрецима словенске науке о језику и нар. литератури. А у досадашњих 8 књиг& Јагићева „Архива" наћи ће и сувише поуке и допуне своме знању како гимназиски наставници српскога језика, литературе и пар. историје тако и сви вреднији учитељи наших основних школа, па и сви други читаоци наших образованих редова, којима је стало до напретка српске науке и књижевности. Видећемо колика је само корист од критичкога прегледа и књижевних оцена, које пише уредник или који његов сураднвк у свакој свесци овог јединог журнала, који с правом може носити име свесловенског 1 ) научног гласила. Не можемо говорити о свима радовима и чланцима, изашлим у свима досадањим књнгама „Архива за словенску философију " : с тога, надајући се да ћемо од сада моћи што уредније пратити и читаоцима нриказивати сваку нову његову „свеску," — овом ћемо се приликом задржати само на последњој, пре 3 месеца довршеној, VIII „књизи" његовој. Еао и у свима ранијим, тако је и у години 1885. сва садржина нашега „Архива" распоређена у 4 главна одељка : прво долазе „расправе" (А1)ћапс11ип§еп) или самостални, махом повећи чланци, —друго су „обзнане" (Ап2е1§еп) знатнијих филолошких радова, — треће: „мали прилозн" (Иете МИШеЛипдеп), — и четврто: „библиограФСки извештај" (МћИо§гарћ18сћег ВепсМ). Јога се свакој књизи на крају додаје тројаки „регистар": за предмете о којима је што написано (8асћге§1з1ег), за имена (Катепге§'181ег) и за речи (\Уог4ге§1в4ег). Погледајмо сада мало из ближе у поменута 4 одељка VIII књиге. I. И ако би „Архиву" било довољно посла, да ради и само оно, што се у правом смислу зове „прегдед" или „обзор" словенских разноврсних филолошких радова, који ') Што се ».сдовенскп* Архнв нчше на немачком јеааку — лако је разумети: прво, што се на овај пачин ииједан данашњи словенски језик ие намеће другим народииа словепским, п, друго, што је на нсм. језику Архив цриступан не само свима Словенима, него и фидолозима других, страних наро^а.

се самостално појавише у овој или оној посебној књижевности словенској, -- опет је он до сада редовно и сам доносио одлично и научно написане „расправе" или самосталне радове, којима се расправљају поједина питања словенске Филологије. Међу овим главним чланцима VIII књиге српске Филологе највише морају интересовати, прво, студије из области заједничке, свесловенске или старословенске, и, друго, расправе оних питања која су предмет само сриске — или хрватске — Фнлологије (лингвистике, литературе, историје итд.). Тек нас у другом реду интересују студије из других снецијалннх граматика п литерарних историја сдовенских. Тако су дакле све ове „расправе" тројаке: У ирву врсту долазе: 1., Ј. Перволфа „Словенска народна имена" (ова је расправа почета у VII књизи, па је овде — у 1. свесци VIII књиге — довршена), — 2., Е. Љугебила „К питању о двочланим и ^једноставним реченицама" и додатак овој расправи од уредпика, Јагића, — 3., чланчић Ј. Кирсте-А „Постанак предлога безг, вгзг, изг, низг, и[)дзг,разг', па овамо иде и — 4., значајна и ако не велика студија Ј. Гебауера „0 негацији (порицању), особито у старом чешком. Прилог за расправу негациског проблема". Вредност питања, расправљаних у,ове четпри студије, може се видети и по самим насловима, а за озбиљност научне им израде јамче нам имена потписаних Филолога и лингвиста. Особито је широког значаја, јер многе и много интересује, прва на реду расправа признатог варшавског проФесора ПерволФа, у којој и поред све марљивости и критичарске подобности пишчеве ипак има ствари, које ће до века остати спорне, јер је таква и сама природа предмета, о ком се бави. С тога ће уз њу добро доћи додатак, који је још у VII књизи (стр. 509.) обећао уредник Јагић, те да се нека пишчева тврђења иснраве, и друкчија и боља тумачења изнесу бар неким нитањима, која додирује претрес „словенских народних имена". У главноме пак Перволфова је расправа, написана и научно и толико поцуларно, да се њоме могу користити и лингвисти и сви од реда историци и етнограФИ словепски. Ређајући како сва и стара и нова имена свих словенских народа и народића, за тим свих и старих и нових познатих пле-