Prosvetni glasnik

БУЏЕТСКЛ ДЕБАТЛ АУСТГИЈСКОГ МИПИСТАРСТЕА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ 110С.10БА 27 1

некад имале. Некада, може бити ире једно 50 година, као што то напомену г. иредговорник, могл.0 се дозволити да се у гимназијн задобија онолико општег образовања колико се смело тражити од оних који ће да заузимљу виши положај у животу. Данас пак није вишетако. Вамаје свима, госиодо, знано колико се данас много захтева од сваког појединда у животу и у друштву. Знате и сами да, осим онпх предмета који су обележени у наставном плану гимназијском , има још доста других стварп које треба да се знају н свакоме који у своме образовању осећа овде онде по неку празнину смета јако што те пр знине доиста постоје. Ту долазе језиди, долазе телесна вежбања, леие вештпне и још чнтав нп8 других ствари које нећу редом да набрајам овде. Данас се нарочито захтева знање модернпх језика, а то се у гимназији не учи. Мени се ни мало не допадају оне наше ередње школе у којима се странп новп језици уче онако узгред. Тиме не мислим да чиним каку замерку наставницима, али шго јест, јест; много се доиста не посгиже. Тако п. пр. ђак којп осам годпна учи Француски у гимназији, не уме још да говори Француским језиком. За ово ваља да се нађе п места и времена. Но овде ваља имати на уму још нешго што се обично иначе превиђа. Свакад се зампшља иека нормална гимназија у којој се, поред главног паставног језика, не учи ни који други језик од оних што се у Аустрији говоре- Међу тим у нас има силество средњих школа у којпма прплике нпсу тако срећне и повољне као овде у Бечу, где је немачки језик, који је и мој матерњи језик, уједно наставни језик којим се сви предмети у школи предају. Тамо је сасвпм друкчије. Погледајте п. пр. на Далмацију колико се језика у тој земљи говори. Па онда погледајте па Чешку. Кад нормалном наставном плану додате потребан број часова за нзучавање још једног (другог) на и још једног (трећег) језика који није наставни језик у школи, онда ће бити толико часова предавања на недељу да је страхота и погледати. Обично се нрави овакав рачун и расноред времена: дан има 24 сата, од овога долазе толико и тодико часова на школу, 2 сата за шетњу, 1 сат за ручак и вечеру, толпко и толико вр^мена за облачење, толико

за израду школских задатака и т. д., иа онда оно што остаје, то је за свпрање на клалиру и за Франпускп. То је све лено и донекле се то може баш и да изпеде тако, али ако је то нгде могуће — могуће је само у васпиталишту, у заводу где деца жиие и уче и где је сав живот удешен тако, где се наставници сваки час мењају и долазе на рад, и где се, без икаква милосрђа, иенрекидно настојава да нпједан минут иреко дапа не нропадне тек онако узалуд. Друкчије је то све у кућп * родитељској. Нека је баш и тамо све у реду као што треба, па опет ће свакад бпти свакојаких сметња. Ако хоћете да вам кажем одређено шта о овоме мислим и ако ми дозволите да не улазим у појединости, што и не смем да чи ј ним, за то што се још ни издалека не пред!виђа крај овој борба, опда ћу се вратити на оно што вам једном напомепух, а то је : да нагап свршени гимназпсти п реалци не смеју у напредак износити из школе мање зиања него што су га до сад износили . Сад даље. Како су сад ђаци оптерећени, то тако остати не може, него ваља друкчије распоредитп сав наставни материјал, јер додавати и гомилати само часове, један на други, пе иде никако. Кад заиитате Петра, Јанка п Марка, т. ј. кад заиитате сваког професора редим, колико му треба часова за овај и онај његов иредмет, он ће вам но души и савести казати: толико и толико. И немате му шта замерити , јер њему доиста треба толико часова да би достигао оно што је наставним и.пшом прописано ; али ће вам онда изићи толики број часова да то никако не може ноднети за децу од девет и десет годииа. Но ако, норед свега тога, хоћемо да достигиемо оно шго смо наумпли, ако створимо неке олакшице — ја ту мислим на ииже разреде — оида морамо једно учинити — то бојим се , пеће се баш свима допасти — морамо завесги девети разред у гимназијама (иоред ових осам који сада постоје). Признаћу вам са свим отворено и иећу вам баш ни мало тајити, ја се бавим том мпшљу са свим озбиљно. Знам наиред да ће се врло многи гласови нодићи иротиву тога. Али ја ћу свако^е иставити пред очи једап Факт који ће за ме говорити. Кад су се реалке у нас завеле, оне су онда имале само шест разреда. Једног дана заведе се