Prosvetni glasnik

ИЕДАГОШКЕ С Т В А Р II

" 273

продужи, у интересу саме омладине која се учи." После министра говорио је посдаиик Сукље који је заступао гледиште да се у средњим школама задржи и на даље класичка настава, и ако се мора признати да су ђаци тих школа нреоптерећени многим наставним предметима. Даље је споменуо словеначке придике школске и захтевао је да се на словеначком језику предаје у гимназијама оних крајева Крајинске, Корушке и доње Штајерске у којима Словенди ашве. Словенци су достојно заступљени у науци. Словенац је Долина који ради на кодиФикацији грађанског законика, велики Физичар Јосиф Стефан и ректор бечког уннверситета, проФесор Чижман, такође су Словенци. За сад би се Словенци задовољили, кад бп им се дале словеначке гимназије у Горици н Марбургу. Посланик Ђајтлоф устао је противу барона Пиркета и противу захтева које је изнео посланик Сукље. Ако су, вели, они што припадају словеначкој народности и којима способност нико не одриче и достигли што велико, то имају да захвале немачком образовању које су задобили у младости својој. За тим се говорник враћа на прекјучерашња разлагања министра просвете и вели: „Ја ћу с највећим задовољством поздравити г. министра, ако буде онако одлучан и оштар, као што се неки дан показао, нротиву оних који иду на разорење аустријске државе и који управо изазивљу на борбу Немце у крајевима где се разни језици говоре. Ја желим да г. министар буде тако исто одлучан противу оних црквених органа који би дошли да преотму у своје руке државне школе које су заостале иза Марије Терезије и које су његовом старању поверене, па да их својој власти потчине. Тако исто одлучан треба да се покаже и према онима који занатлијске школе

I желе.да предузму у своје руке". За тим прича, како се Немци у Чешкој киње од стране власти, кад о своме трошку хоће да подигну коју школу за својудецу итд., и на послетку изјављује да мпра у Аустрији не може бити све донде докле се Немцп буду угњетавали. Посланик Свјеци (Пољак пз Шлезије) тужи се како се у Шлезији систематично истискује словенски језик, али, срећом, не бива свеонако како ко жели. Истнна Немци плаћају више пореза во Словени, али они већи део и односе, а Словенима се не да ништа, па ни школа. Они нам узму најпре све, па нам онда кажу : па ви и немате ништа! Толика добра у Шлезији припадају надвојводи Албрехту, грофу Л.аришу и другим аристократима немачке и словенске народности. Та господа не би никако пристала да се њнхов порез употребљава на угњетавање словенског елемента. Пасланик Вагнер тражи да се подигне још једна гимназија у Черновићу и статистичким подацима доказује да треба у томместујош ове годипе отворити још једну гимназију. Посланик Ковалеки замера што се за окружне надзорнпке школске постављају у Галицији људи који не знају русински. Посланик Ђебер описује на дугачко и на широко како се из школа у Моравској немштина истискује п наводи како се и у самим немачким средњнм школама постављају људи који не владају немачким језиком, итд. Жиниетар ироевете одговорио је и на ове примедбе посланичке и изјавио је да је вољан учинити све што се жели, колико се може. Тако је обећао да ће се у Черновићу подићи још једна гимназија, као што тражи посланик Вагнер и умирио је посланика Ве5ера изјавом да ће се у Моравској завести још једно место школског надзорника и да ће се на то место довести лице достојно тога звања. (Свршиће се)

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

ЕВО КАКО БИ СЕ МОГЛО ПРЕДАВАТИ О КОШУ у II раереду основне школе

Децо, пазите! У нас има жлвотиња, које ми држимо, хранимо н негујемо код наших домова (кућа),

и од којих имамо по какву било корист. По томе. што те животиње држимо и негујемо код наших домова, зову се оне домаће животиње. Нека каже имена наших домаћих животиња: Н. Н (Кокош, гуска, ћурка, 35