Prosvetni glasnik

360

Просветно-књижевни нредлог у бечкој скупштини. — Посланик Шенерер (8сћоепегег) са својим друговима иоднео је аутстр. царевинском већу основу закона, којим би се сиречавало ширење неморалиости штампом. Тај законски предлог овако гласи : 1., Забраљено је штампати и растурати приповетке, извештаје, белешке, досетке и слике, којс бп могле читагеља узбудити, стид повредити или друкчије неморалности изазивати, особито пак слике голих или слабо покривених Јкена, и за тим огласе, којима се носредује нли да је прилика састанцима за особе разнога пола. 2., Ко гу забраиу прекрши, казниће се глобом од 100 до 1 000 Форината или затвором од 3 до 30 дана; осем тога, новине, које ту забрану три пут у једиој години прекрше, пе смеју више излазити. 3., Просуду о гакпој кривици у новинама и листовима нзриче иорота. 4., На научне и уметничке радње у списима п новинама, које имају нначе озбиљну научну намеру, нема се овај закон примељиваги. — Не знамо да ли је овај, заиста оправдан н уместан, нредлог у аустр. засгупништву нримљеи, те да. ли ће и санкцију добиги, али и нз саме његове појаве видимо да се ночело мислити о злу, коме не моше стати на пут сама школа. Сви дрзкавни факторн п сваки грађанвн треба да пази на то, да се и не шири саблазан и неморалност. Али је најжалосније то, шго п омладииа чига такве саблажњиве књиге н новине, па сс крпвица радн рђавога васпитања баца на саму школу, коју греба да помажу, а не да јој раде на сунрот осталн чиниоци и установе друштвене, особито штампа. Петроградски Педагошки Жузеј. Председник одбора (комисије) Педагошког Музеја, ђенерал Коховски, еаотавпо је годишњи извешгај о радп,и овога Музеја. Школске 188 4.-8 5. годпне држате су у Педагошком Музеју 72 седнице одборске, 41 народно чнтање, 118 јавних предавања, 7 58 3 лекцпје на колекцијама музејским и 11 скупштина; а свега је походило Музеј 73.201 човек. Осем тога, у просторпјама музејским држали су своје скупове: 1., пегроградско друштво љубитеља музике, 2., друштво духовне музике, и 3., Фребеловско друштво. Управнп одбор (зове се „комисија») педагошког музеја трудпла се да олакша набавку учила п наставпих помагала, чијаје скупоћа у Руоији велика, једно заго, што је публика врло мадо обавештена о корионом избору ових предмета, а друго и зато, што нема довољпо конкуренције међу произвођачпма и трговцима; тога ради комисија мисли приреднтп у музеју изложбе учила за све предмете основне и средње наставе Тако ће за почетак органнзовати изложбу учила и иомоћних средстава за Физику и космографију, о чем је узео бригу на се особити одбор под иредседништвом ироФесора Т. 1'. Петрушевског. — Из других одељака музејскога рада поменућемо : објанпвавања музејских колекција, израду поменутих «читања'' за народ и читања за војнике. У прошлој само години поднето је управном одбору на преглед 36

иројеката читања (већипа одбачена), а од г. 1871. свега је поднето 815 текстова, од којих је одобрен и иримљен 201; од овога је пак броја. штампано 135 у 1,112.000 свезака, које су продаване по 5—10 копејака (20 — 40 пара). Одбор се подухватно да издаје зборнике за читање — народпе читанке. Од иаучних н наставних радова за прошлу годипу треба се обазрети иа извсштај г. Розиграјева: 1., о његову курсу о правопису (метода ор ■ тографских задатака); једна је петроградска школа пристала с њима да чини огледе : 2., о школском Фотомегру проф. Петрушевског, којим се одређује ступањ вештачког разредног осветљења, што је веома значајно ; 3.. о збиркама апарага и простих машина Иљииових; 4., о повременим скуповима наставника математике; зборови су ги већ организовани: бивају месечно један пут, п на њима се износе библиографски. научни и дидактични приновци; чланови друшгва могу бити само иаставници средњих завода; — носле свега овог долази: 5., извс шгај уииверситетског доцеита, доктора Дроздова: а.) о пачину, како да се уклања шкодљивосг у храни и б.) о најкориснијем климату за ученико у време летњега одмора. У овом носледњем извешгач је читавим низом својих ироматрања, исказаних у цифрама, дошао до закључка, да се они учеиици, којн ироведу лето у Петрограду и околини, мање разбољевају него они, који одлазе далеко, у села ; — 6., пзвештај проф. ЛесхаФта о то.ме, како стојн физичко васпитање према умном, и о задацима физпчког васпптања : телесног вежбања и игара ; 7., извепггај доктора Веренијуса о томе, како да се организује оаннтетскн надзор у школама ; даље : извештај г. Воронецког о познавању домовпне (вотчизчов^д^те®), па извештај проФ. Броњикова о методу у насЈави певања у хору, Семеиова и Маљаревског о школском значају ручнога рада — и мн. др. били су иредмет одборског расправљања. — Уз музеј је уређена и школа дечијег певања у хору (хоровођ проф. Броњиков) и уведени новремени јавни скупови ученика, који уче музику. — У години 1 88 4.-8 5. Сарадњом и училима овога музеја помагаху се многн корпусп и научни заводи, војне команде п школе; па тако и ботаничком баштом користише се школе .и корпуси. — Јекатеринославска губернпјска скугпптина (земство) обратила се музеју за савег и помоћ, да се и у Јекатеринославу оснује педагошки музеј за ееоске школе, и одбор је нетроградски израдцо план колекција за њ . _ Петроградски Педагошки Музеј стоји у свези и са страним друшгвима и заводима. Школске клупе. — и. Фел. Шенк у Швајцарској доказује да се дени, која дуго иду у школу, искривљује ртењача. За доказ томе додао је врло тачну слику ученика при писању. Проматрао је врло пажљиво преко 2000 ученика, иа је нашао да се ученицима кривн ртењача и у оним клупама, које су лекари до сада прогласили као иајбоље. Особито се женској деци ртењача врло штетно криви.

Издање и штампа краљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Симић