Prosvetni glasnik

366

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

113 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

При том ја ее осећам слаба за то достојанство, и ко ме истински љуби, тај ме неће излагати бурама, које су неизбежне". Па ипак заједничким молбама својих сродника и пријатеља, она се покори. л Вог нека ми да снаге", рече она, „да круну на част своју и на срећу свога народа носпм". Другога дана отпутова млада краљица у Довер, и ту је за њен долазак спремљена велика свечаност. Али народ не хте учествовати у тој светковини. Он је гунђао гласно и стално се држао тога, да снаху лукавога Нордхумберланда не призна за краљицу. Већи и надмоћнијп део народа изјасни се за Хенрихову кћер Марију. Приврженика се брзо намножи и она после неколико дана уЏ у триумфу, у главну варош. Јованка је владала само девет дана и ово кратко време било је за њу веома жалосно п тужно. Нордхумберланд је ухваћен и осуђен на смрт. Он је био тако клонуо духом и уплашен, да је на губилпшту увидео, да га је само властољубље натерало, да напусти католичку религију и да прими веру, коју је у истини мрзио. Он је желио, да сви Енглези онет приме католичку веру. Његову смрт није нико оплакивао. Јованка, Дидлеј и Јованчин отац баченп су такође у тамницу и осуђени су на смрт. Но ипак пресуда над њима није одмах извршена. Од своје матере Катарине, Марија је посисала ватрену љубав нрема католичкој верн. Она се тврдо решила, да уништи све, што су њен отац и њен брат урадили за нову науку, н да католичку веру опет обнови у свој њеној сјајности. Протерани епископи били су опет повраћени, а ко се противио католичанству бачен је у тамницу. Око 200 људи нротивили су се повраћају етаре цркве и за то су били свпрепо погубљени. Само једна ствар могла је учинити, да она за кратко време прекине своје рђаве поступке, а то је нзбор једнога човека. Она се испроси за Филина II јединог сина Карла V.

Филин, младић од 26 година, приволео се из нолитичких узрока да ее венча еа 38 годишњом Маријом, коју он никако није волео. Цела Енглеска била је гњевна због ове свадбе, јер се сваки бојао гордости и свирености лукавога Филипа. Ову прилику употреби Јовинчин отац са својим пријатељима, да направи устанак, да избави себе и сво.ју децу од пропастп. Марија угуши овај устанак брзо и заповеди да се херцег (Јованчин отац) иогуби. Сад је решено, да ее млади Дидлеј и његова жена погубе. Јованка саслуша пресуду са великом мирноћом и само је жалила свога младога мужа. Марија се надала да ће она бар у очи смрти нрећи у католичанство и е тога посла к њој једног вештог духовнпка. Јованка га прими са особитом благошћу и нежношћу, која је и њега самог нотресла. Али она је о својој вери говорила тако постојано и одређено, да духовник ннје могао успети, да је од убеђења одврати. * Приближио се био дан погубљења. Дидлеј требало је одмах да ногине. Онје желео да види још један пут Јованку. Алп ова, бојећи се овога страшнога растанка, поручи му, да је дочека на оном свету. Кад је он поведен на смрт, она му са прозора своје тамнице даваше знаке последњег опроштаја. Кад је он после тога обавијен као мртвац у бело платно и однет, она ее веома радовала кад је чула, да је до поеледњег чаеа остао веран својој религији. Са крепким духом ишла је она сад на губилиште. Католичкп духовник пратио ју је без њене воље. Она је мало пазила на његов говор. На послетку му љубазно заблагодари на његовој доброти и жељаше, да га Бог умудри, да позна истину. По том је држала кратку беседу присутнима, тужаше се, да је била слаба да прими круну, премда од срца није никад за њом ни тежила. Она заврши овако: „ја умирем, као евангеличка хришћанка, одричем се пред Богом евију заслуга, по што