Prosvetni glasnik

368

ДУХНАСТАВЕ И БАСПИТАЊА у Србији од год. 1870. до 1882. По извештајима изасланичким и другиш изворима Написао Ј. Миодрагови-к НРОФЕСОР

(Н а с Али да видимо шта нам доносе извештаји. Ми смо већ где где поред Земљописа иоменули и овај предмет, а сад нам још остаје да видимо оно што нисмо видеди, и што поједини изасданици обашка иомињу о овом цредмету. Изасланик за номенута три округа веди: „Познавање домовине и света, ма да постоји за то опширно и разговетно унутство, ипак иредајунајкоректнијепитомди учитељске шкоде, а остали, с не тако знатним изузетком, иди не обухвате све гране тога предмета, или уђу у таке ситнице, познате и беззначајне, да се из њпх не види оно што је главно, оно што се у корист заокруженијег општег образовања дечијег хтело тим иредметом да постигне". Изасланик запоменута два округа вели: „У нозпавању домовине и света нигде ннсам нашао оне извежбаности у цртању своје околине, о којој се у програму говори. Једно сам само опазио, да се на рачуп познавања домонпне и света у школи млого којешта прича, али сам и то опазио, да све те приповетке скраћују и онако кратко време за школовање нарочито сеоске деце. Ја мислим, да очигледност географске паставе, која се у школи тражи не може излазити на то, да учитељ заговара децу којекаквпм децн већином познатим стварима, на пр.: како се из куће иде у собу, у иодрум, на таваи п т. д. како се гради цигла, креч цреп и т. д. него да се под очигледношћу геограФске наставе разуме, да се деца цртањем и описивањем своје околпне науче читању геограФских карата у правом смислу те речи. Но у колико са.м ја могао опазити, деца нити имају појма о такоме цртању, нити има каквих год трагова од таквих радова у течају године"... Изаславик крајински вели: „Домовина ц свет не показује се свуда како

т а в а к) би ио упутствима очекивати требало. Једни учптељи показују само околпну школску и ствари из ње: други показују срез, округ, н т. д. у лабовој свези са шк. околином; трећи се не осврћу на васиону, и ако су што од тога показивали, тако је траљаво да деца не знају најобичније иојаве н. пр. дан и ноћ од чега бнвају и т. д. Има и таквих учитеља који нису ни обучавали децу у овој настави. Осим тога, ако су деца знала за брда, реке, места и т. д. свога округа на памет, нису знала то да покажу и на мапи, јер их учитељ није томе вежбао. У већине је учитеља метод у овој настави механичан. Неколико је учитеља покушавало да обучава децу цртању карата, алн је то био више Формалан него логичан рад, јер, кад иитах децу да објасне неке ствари на њима, не могоше то учинити а један учитељ отворено и изјави, да су деца само цртала а нису обучавана да покажу то што су цртала". Изасланик крушевачки (1881) ка:ке : „Познавање домовипе и света предаје се у опште непотиуно, гдешто и погрешно. У некодико школа знади су ученици само да опишу школу, да кажу кад почињу годишња времена и да поброје највеће реке п брда у свом округу. Учитељи — — нису ни тодико предавади"... Изасланик ииротски прича: „У II разреду предаје се предмет „познавање домовнне и света". Овај је назив, на сваки начин, ногрешан. Требало је да значи познавање околине или кеста, нознавање свог завичаја (НешшМшп<1е") а не домовине н „света" чак! Због оваког назива млоги је учитељ дошао у искушење, шта ће из њега да предаје. Држећи се верно наслова предавао је о целој Србији у II-ом разреду; диктирао је пуних 3% табака о окрузима и срезовима, градовима, рекама и т. д. У почетку тог диктата стоји