Prosvetni glasnik

Р А С

П II С И

443

Од овога расписа нека се достапи сваком учитељу и сваком школском одбору по један комад ради унрављања. ПВр. 4926. 13. Јуна 1886. у Београду. Министар иросвете и црквепих послова, ЈА. ј^УЈУНЏИЋ II Старешинама свију средњих шкода у Краљевиии Србији Да би откдонио здоупотребе, које су представљене у жадбама ђачких родитеља, минпсгар нросвете п црквених посдова расписом својим од 7. Септембра 1881 године наредио је да наставници средњих школа не смеју ириватно поучавати ђаке нз школа у којима и сами служе као наставници. Али од тога времена отпочеле су опет жалбе родитеља ђачких и противу таке наредбе, која им одузима могућносг да и ириватном поуком помогну својој деци, којој је и така помоћ у науци потребна, а настале су н жалбе наставника средњнх школа што им се украћује један рад користан и по њих и по друге. Испитавши ову нојаву ја сам увидео да су због злоупотребе извесних настаиника овде просто кажњени ученици, којима је у многим приликама помоћ потребна, и да због неколико несавесних другова овде трпе казну и добри и савесни наставници. Па желећи да дам израза своме уверењу да наставницн наших средњих школа сваком годином узилазе на све виши ступањ савесног схва■гања и извршивања своје дужности, и да су све даље од ннске спекулативне жеље, која би их наводила на злоупотребу слободе у овоме погдеду ; узевши уз то у обзир и нриродну појаву, да има у евакој школи деце којој је потребно више тумачења или надзора у њиховом учењу, но што им то стоји на расположењу у самој школи, и да родитељи такве деце често сами траже својој

деци помоћи у наставн, али да такве помоћи изван Београда, где ову потребу могу корнсно да подмирују и ученици вишнх школа ни у једном месту у унутрашњости Србије не могу добити од других лица осим једино од наставника средњих школа, — одлучио сам ово : 1. Допуштено је наставницима и наставницама средњих школп, изузимајући мушке средње школе у Београду, да могу приватно поучавати у слободним часовима ученпке и из оних школа у којима сами предају. 2. Но ако се покаже да је који наставник намерним кнњењем свога ученика принудио да му буде и приватан ђак, идн ако би се у опште у овоме послу показала несавесност, онда ће се ово казнити најстрожије. 3. Сваки наставник кад ирпми на нриватно ноучавање кога ђака, дужан је то одмах доставити до знања старешини школе. 4. На испиту неће ђака испитивати наставник из оних нредмета из којих га је приватно учио, него ће га испитивати или старешина школе или други наставник, кога старешина одредн. 5. Старешина школе дужак је водити савестан надзор над оваким радом наставника и о свакој неправидности иди несавесности извештавати министра нросвете. 6. Да би казна одлучења од школе илп искључења с правом на нолатање иснита имала правусвоју важност н дејство, ниједан наставник не смо примити на нриватно ноучавање ђака из школе одлученог за време или искљученог с правом на полагање испита, докле год он опет но закону не иостане редован ђак. Саопштите ово наставпицима и наставницама и сами се управљајте ио овој наредби. ПБр. 5043 18. Јуна 1886. у Београду. Министар иросвете и црквених иослова, /Л. ј ^УЈУНЏИЋ. » 56*