Prosvetni glasnik

705

чено. Оцеви су убијани дред очима њихове деце, жене су угушнване у иаручјима својих мужева, а деца су прикивана за дувар иред очима својих родитеља. Ни саме слабе девојчице нису поштеђене. Где које да би избегле злостављаше, скакале су с горњег боја иа калдрму, друге опет тражиле су спасења у таласима Елбе. Оваки је морао дати војницима све злато и сребро, а кад им неко злато преда, онда га из благодарности убију. Но и то не беше доста. На више места искрсну ватра и ветар је терао пламен на све стране. На скоро све улице беху у светлом пламену. У десет сахати у једној од најлепших и најбогатијих варошп у Немачкој остала је само још саборна црква,један манасгир и неколико жалосних рибарских колебица. Све остало лежало је у пепелу и развалинама. Кад су све улице у пламен огрезнуле, онда су се лупежи преко развалина и мртваца и кроз потоке крви враћали у логор. Прогсо 20.000 мртваца било је од чести сахрањено, а од чести у Елбу побацано. Тек трећп дан, по птто су улице од сурвина и мртваца нешто очишћене, ушао је Тили у развалине од вароши, која се још пушила од дима и крви и ништа није видео осем ужаса од свирепости и пустошења. Људи из оног времена нричају, да је седи ратник плакао кад је то све видео. Пропаст Магдебурга била је и за победиоце самоједан велики губитак, јер је та варош билајако одбранбено место на Елби. Тилију јавише да се у цркви налази преко 100 душа, које већ три дана нису ништа окусиле. Он им свима ноклони живот и нареди да им се даде хлеба. По том оде сам у цркву да заблагодари Вогу на победи. Један католик, који је у иропасти једне јеретичке вароши гледао прави гњев божји, писао је са задовољством курфиршту баварском ово: „Од разрушења Троје и Јерусалима није ни једна оваква иобеда задобивена". Али јога исте годпне нокајана је иосвећенаСј т дба овевароши.

8. Витка код Врајтенфелда (Широког пол.а) Сад се Тили крену противу Саксонске да казни курширшта због савеза, који је закључио са другим протестантским кнежевима и варошима и који је назват лајпцишка конвенција. Тили заузе одмах неке главније варошп и натовари на њих велике дације. Сад се курфиршт покајао што није направио савез са Шведима. С тога брзо отправи посланике краљу и мољаше га за иомоћ и пријатељство. Густав прими молбу кур®ирштову под условом да му уступи Витенберг, да његовој војсци даје плату за три месеца, да му најстаријег сина пошље као таоца, и да му изда све његове рђаве саветнике да их казни. Престрављени кур®иршт беше на све готов. ,,Не само Витенберг" — впкну он — „већ целу Саксонску уступам му као залогу; не само једнога нрпнца већ целу породицу па и самог себе предаћу му као таоце, а сви издајници, које ми иокаже биће најстрожије кажњени". Краља дарну преплашеност и невоља овога слабог човека ; он велпкодушно одустаде од својих тешких захтева. Само за месец дана узе он плату за своју војску, са којом се одмах саксонска војска сјединила. Тили је већ готово био савладао варош Лајпциг, кад ее савезничка војска јави против њега. Код села ВрајтенФелда, не далеко од Лајпцига, наиадоше једна на другу. Густав је намерно метнуо Саксонце на лево крило, јер није имао вере у њихову храброст. Најпре отноче страховита топовска ватра и Тили с ужасном снагом јурну на Саксонце. Ови се не одржаше већ брзо нададоше у бегство. И сам курфпршт бежао је жешће него ико други. У толико су се онет боље држали Шведи. Седам пута нападала је на њих коњица и седам цута била је одбијена. Сви покушаји Тилијеви да их иотисне, оетади су узалудни. Шведски ђеиерал Хорп продре победоносно међу редове непријатеља, докле краљ оте један вис, на