Prosvetni glasnik

ВЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТН И ШКОЛАМА

изиђе ва јавпост г. 1847.) неуморнога рада дао је Островски руској књижевностн 56 позоришних списа, које ориђинадпих , које преведених (нревео је готово све драме Шекспирове, некодике пшанске Калдеронове и друге талнјанске и Француске драме и комедије). Ориђиналнн рад покојников знатан је не само ведиком обилатошћу, него и још више оним оддичним дртама унутрашње вредности, које правога песника узносе ца виснну ведиких друштвених радника и реФорматора. 11 ако му се неки списи могу назвати „историске драме« ннр., МипинЂ Дпмитрхц СамозвапецЂ, Васидиса МеленгЈзевна итд). опет их је превелика већина т. зв. „шаљивих иозоришних игара" (нар., Своп дгоди, сочтемсл Б г Еднал нев г ћста, Не вв свои сани не садисв, В^дпостг не порок1> , Гроза Доходное м^сто, Л г 1зсв, Богатнч нев г Ј',сти Посл^днцц жертва, Безг приданнаго итд.), а свнма паЈбоље доднкује назив „комади изжпвота«, јер су заиста сви нрава и верна Фотограоцја рускога живота, из кога је песник умео да изведе па позорницу живе људе, како тинове комичне тако и трагичне, онакве, какви су у ствари, ннгде не идеадизоване, иретеране. Угледведикога писца руских „комедија" н значај његова утицаја на сувременике најбоље се впди отуда, што су с покојним Островским људи свих руских иартија и разаичних књижевних кругова стајали у цајбољим одпосима, јер су и „сдовеноФиди" и „занадњаци" и свидруги како назадни, тако и напредни, литерарнп и радикадпи редови рускога друштва могди наћн својихидеала удрамским списима Адекс. Ник. Островског. Одликујући се како свима врдинамазасдужнога књнжовног радника тако и оддичним особинама честитога грађанина и слободнога мислиоца, Островскн је доживео

не само свечану прославу (год. 1872.) свога 25-то годишњега књижевног рада, него још и стекао, он јединн нз познатога кода великих руских књижевника четрдесетих и педесетпх година, велико ирнзнање тиме, што му је руски цар одредио за живота три хиљаде рубаља годишње пенсије. Четвртн ове године умрли руски књижевннк, оддични знадац упоредне науке о језику, био је Л. Л. Диверноа (Адександрг Лљвовићт. Диверноа, умро у својој 47. години, даше још у пуној сназц свога живота), редовпи проФесор сдовенске Фпдодогије на московском универснтегу. човек врло образован учеи и вредап. Помепуту катедру добно је г. 1869. Заменившн на њој старога сдовеиисга 0. М. Бођанког, а своје критичке н фидодошке радове зипочео је Диверноа још г. 1859. Остављајући на страну мање знатније списе, поменућемо његову докторску днсертацију „Снстеме основних едемената и обднка словенских дијадека" (Москва, 1872.), посде чега је написао „Практ, руководство за учење старог словенског, пољског ц чешког језика", а за своје ученике удешавао и маде читанке разних словенскпх језика. Ади је цајвећн и најзнатнији његов посао „Речпнк бугарскога језика", 1 ) који једо смрти радио: први свезак тога речника изишао је нрошде године,, а друге ће изићи ове године, ношто му је покојнпк баш пред смрт своју издржао и посдедњу коректуру носдедњег табака. Осем тога оставио је Диверноа н много матејада,за речник старога руског језика, ирибиран из разних рукониса старе руске књижевности. '.) Словарв болгарскаго дзнва цо паантв. камЂ »ародпои словесиости и ироизведепјлм! нопМин и нечаги*. Моски;!, 18^5 и 186;

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Испит зрелости у београдској гимназиЈИ. — Ови иснитн о фшенн оу у гечају месе а А»гусга, у присусгву мшшсгарског изаслашша г. Свегомира Пиколајенића, проФесора, Велике шг;олс. За полагап.е пспита зрелости пј^нј Ч пшли су се 3 - ирииравпнка, од овнх било је 3 0 иових а двојица су понавл,алп иснит. Псппт је с успехом положило ..... 25 Због слабе оцене одбнјено на 2 месеца • • 5 Право на даље полагање изгубно је - • 1 Због слабосги нма иакнадпо да доврши испит 1 Нрема томе од сто прииравпика.

положнло је исниг њнх - • • 78 није 1а иОложило « ... 22 Псппг зрелости пологнило је. СВЕГЛ ОД СТО с УСПЕХОМ : II 1> И II I« А В Н И К Л ОДЛНЧНИМ 5 :} врло добрпм • • • 14 5 6 добрпм .... 6 24 0»у белешку изпосимо за сад, а доцппје ћемо говоритп опширније о овим испитпма. —.—

Издањс и штампа краљевско-српске државнс штампар«је

Одговорни уреджн Ж војин П. С^ми^