Prosvetni glasnik

0 кометама

867

средине, н он је издубљен надпк на левак. На месецу, на против, централпи брежуљци немају ннкакве нравилности: то су испупчене масе, неправилне боре, које нису никако нздубљене н које, да боље рекпемо, диче на стеновите испупчености ила промољеносги. На земљи нема вулкана без протицања лаве, а од таковнх пије иозиато да пма ма и један на месецу ; на послетку, наши вулкани произведени унутарњим погоном праве су високе иланнпе, но мале запремине у простору — у ширини — , док је плато који заузима унутарњост брежуљака месечевих превелики, иространији и од једаог нашег округа и озго на ниже од спољне површине, Да употребимо оштроумнн израз г. Феја, и они личе па вулкане као бунар на иланипу." НаЈпосле, претпостављајући да су ти приговори обеснажени, ииак је решена тек половина гог натања: треба истраживати узрок који је тако често проваљивао површпну месечеву а који сеје тако ретко показивао на зелљи. Све би било јасно; све би се предвидело и протумачило, да се данашњи рељеФ сматра као посао бразда или белега од удара које је месец добио и које ненрекидно добија. Да испитамо шта ће се десити кад се он сукоби са једиим болидом! узмимо прво врло мали, који тежи само Један килограм. Једва ако дотакне површину и отночиње продиратп у грунт и већ изгуби своју брзипу, у том се произведе грдно велика количина топлоте, а тим је учињено магновено и заустављање кретања; она истопн, успја и растури у једно исто време болид и препоне са «ојима се сукобила и то са таквом брзином као да је каква експлозија, као каква бомба која се распрскава падајући. Ми смо већ израчунали ту топлоту, она бн бвда довољна да узнесе на 100 етенени 12,000 килограма воде, да образује 2,000 килограма паре за 5 атмосФера : по томе се може мислити о сили, и разумети да једна проста нреливаћа звезда. нешкодљива за земљу, може наиравиш на месецуједну широку округлу руну са експлозијом, бацањем материје сноља, и да издубе један мали кратер : и кад је такво дејство једног пада од 1 кнлограма, може се лако зампслигп колико је дејство великих маса, Метеорит који је нађеп у Сибиру од Паласе тежи 700 килограма, он је од чистог гвожђа

његов волумен не нревазилази 1о0 литара; он иије ии у колико ушао у земљу иадајућн на њу, јер је био заустављен од ваздуха, али на месецу он би тренутно развио толико тонлоте да би могао нроизвести 1,400,000 кплограма паре за 5 атмосФерд н аздубио би један кратер тако великн да би се са земље могао видети. Увећајте још ту масу, нретпоставите један болид много већа, макар и саму комету, н ваиа не ће бити тешко да цротумачате Формацију највеаих циркова, ви ћете разумети од куд их има свакојаке величине, од куд су најмањи много-бројниЈП много већи: ви ћете протумачити тако исто од куда ту уздигнути брежуљак, смештен на центру, — то је остатак масе која је нада. Биће нам дозвољено да верујемо да је месец и данас још нншан болиднма. За време тоталне еклипсе 1778 год., један шпањодски официр. Улоа, видео је на месецу једну сјајну тачку; он је веровао да је видео сунце кроз месец, то јест кроз једну рупу пробушену на месецу ; у истим околностима, Нино н Воажиро видели су 1842 год. тако исто једну сјајну тачку окружену живом варницом: то су по свој нрцдици била неугашена огњишта запаљена болидима. По тој новој теоријн, месечеви циркови били би, у истини, вулкани ; но њихов узрок био би снољни. Падша маса издубе једну рупу; ту, па д.чу те руне изврнш се Фузија и волатилазација, каналом којн је болид оставио отворен зарад издажења паре, да се извршује ерунција а да се продужи све до момента расхдађивања. У вулкапу Тихо, судар морао је бити ужасан, падша маса грдно ведика ; она Је морада нродрети у ведаку дубину, развити толико пара, да је њен нритисак расценно омотач одстунајући у свима цравцнма н да је она изашла кроз те пукотане да ба се кокдензовада на површинц у белим расцветањима ио расхлађењу, пукотипе се затворе, расцветавања, расиадања, (еШогевсеасев) су остала, и то су оне беде бразде које се виде иодазећи од вудканаТихо. Ми се надамо да нам читаоци не ће замеритм што смо се мадо удалили од нашег предмета; ми смо н о овоме говорили само због тога, да би нам у овој студији била разумљивија заштитцнчка улога коју има земљина асмосФера. Познато је од иоодавно да она зауставља