Prosvetni glasnik

8 90

ВЛСП^ТАЊЕ К А О НАУКА

Највиши обдик, Историје. ми налазимо застушвен у великии старим или модерним историјским делима. У овима је организам иолитичких инетитуцнја (установа) випте или мање нотиуио изложеи, и историјски су догађаји ту обрађени по највишим начелима, Еоја вреде за узрок и носледицу на политичеој ' области. Ова врста Историје стоји у свези с највишпм развитком Социологије или иолитичке ФилосоФије времена, на по што је она сувише оиширна, те се не може друкчије иредавати него у одабраним одељцима, који се уплећу у редовну наставу, то се мора философском делу дати нретежнија важност него самом иричању. У самој ствари, требало би да се виша настава из Историје у школама и васпитним заводима, ограничи на научну историјску језгру, а причања да служе само као средство за обј ашњавање принцииа. Изводи или компендије (језгра, гланна ствар), који су за раније етадије у предавању Историје подешене, нису иодесне и добре за доцнија предавања, јер овде се избор у историјском материјалу мора удешавати тако, како ће стајати у свези с теорнјом о нолитичком узроку и последици. ИсторијсЕе иојединости, које се налазе у свестраним и опширним историјским извешћима о староме Риму, Грчкој, о великим народима, који сачнњавају модерни свет — то се доцније приватним читањем постигне, те га није иотребно и у школи нонављати. Јер ионављати оваЕве ствари и у предавањима, била би права дангуба, п у најбољем случајујош би остало кусо и раскомадано. Аео се нодела у предавањима и расноређење историског материјала не оставља слепом случају и безразложној самовољи, онда мора служпти као меродавно гледиште, но коме треба историјска настава да се удешава, закон исгоријскога каузалитета, који ће морати одговарати извесном систему, а који, према садањем стању политичке науЕе, није ни

мало тешко удесити. Питања која се ири вишим испитима предлажу, а стоје у свези с Историјом, показују, да не иостоји ниЕака особита тешкоћа, због које не би било могуће да се подеси један систем образовања и у овој области за зрелије стадије васпитања. По што је универзална Историја недогледне димензнје узела, то је она већ тиме изашла из онсега схватања свију појединости, и не би било ни од какве користи, ако би се хтело да се све те ситнпце изуче. Према томе, и Историја се мора узучавати по неком извесном принципу избора, као што је то случај и с многим другим предметима при данашњем стању науке, тако између осталих и са: Математиком, Физиком и Биологијом. А да се ово Формулише, није тешко. Пре свега ту долази у обзир оно, што је већ сиоменуто за прве стадије историјских иредавања. За тим долази теорија политичкога друштва, н један иреглед најважнијих институција с поређењем. На послетку требало би да се сви прпнципи у свези разложе, и ири томе да се изведу историјске снаге и објасне нрема ноједпннм одељцима истинске Исторнје. Ва ово би било нотребно да се узме више од једне нериоде историјске, и ФаЕта би се морала узимати ЕаЕО из старе тако и из модерне Историје. Пошто Историја не задаје никаквих особитих тешкоћа за личности од осредњег образовања и искуства, и ио што је она, сем тога и иначе једна врста ннтересантне лектире то следује, да има довољно разлога, због чега на њу не треба много времена трошити у школама или колегијумима. Ако о каквом псторијском предмету постоји сумња, или ако тај предмет даје повода да се сумња изазове, онда је боље оставити га на страну, и ненредавати о њему. Дубљим испитивањем модерних догађаја појављује се така разноврсност у назорима