Prosvetni glasnik

1022

књиге и књижевници

1 уру о Ћирилу и Методију. Само на руском језику изишдо је пр. год-, колико нам је нознато, на 50 разноврсних саиса: расправа животониса, беседа, химана итд. Највише је, разуме се, било беседа, говорених 6. Априла 1885., као на дан, у који се навршило хиљаду година од смрти светога Методија (6. Априда 885.). Међу овим беседама најзначајнија ће бити она, коју је говорио у очи тога дана В. ЈагиИ на јавном скуну II одељења императорске академије наука у Петрограду, и која је штампана, као засебан прилог 51. тому академских радова, под именом „11итање о Ћирилу и Методију у словенској Филологији." '). Овде је Јагић у кратко изнео историју Ћирило-Методијевскога питања, тј, у главним цртама, али тачно и верно, поменуо и карактеризовао све иоле знатније раднпке и радове (од измака нрошлога века на до данас) на овом нрвом п готоко најтежем листу свих словенск!'х писаних литература. Овом беседом Јагић није хтео да изнесе сувремено стање свега овога питања, тј., дарасправи: ко су били 'Лирило п Методије, кад су и где су извршили превод св. писма, на који су га словенски језик превели и коју је поименде азбуку „измислно" или, боље, удесио, млађи брат — сдовјнски аностод Ћирило? Али себаронечем од свега овога (ннр. о језику првога превода) може дознати и Јагићево мишљење носредним нутем : из његових пресуда о нозпатпм поставкама п тврђењпма досадашњпх ведиких сдовенскнх Филолога. У „наноменама" (на крају књиге) уз поједина места ове беседе Јагић је, норед осталога, навео све знатније сиисе о цедом нитању, нисане нре 1885. годпне (особито су значајни они око 1863. г., када је, истина у мањем размеру, сдављена хиљаду-годишњица Ћирилове смрти и такође много писано о светим нрвоучитељима словенскпм), те се сваки вредан читалац упућује да и сам уђе у ствар и нађе што мује иотребно. — Најопширнији пак в Зборник" о Ћирилу и Методију 2 ) издао је, у част ове хпљадугодишњичке ') »Вопросг о КирилЈ и Метод1и вљ слававскои филолопи *, р4чв И. В. Нгича, прилож. кђ Б1 тому записокг импер. акад. наукг, Ж 1., Снб., 1885., 8°,60. 2 ) „МетодЈеиск1и тбилеиннаи сборникљ," изданнни императ. варшавскимЂ университетомЂ кђ 6. Апр^лл

светковине словенске, варшавски университет, а уредио га А. БудиловиК, до скора варшавски, а сада нетроградски (заменпо Јагића) университетски проФесор. Зато, што се хитало да овај зборник буде готов до 6. Априла пр. г., а није се био почео раније, на њему се виде знаци журбе и несложнога рада, па инак су његових шест чланака и расправа (у којима се нонеке стварп понављају, нека се мишљења размимоилазе, а нека се са свим међу собом норпчу) знатне, веће иди мање, научне вредности, јер озбиљно претресају поједина питања о раду првих сдовенских апостола. Чданци су поименпе ови : „Ћирило и Методије и почетак хришћанства у Русији" од А. Н. Аавровског, „Неколико мпсли о грчко-сдовенском карактеру радње св. Ћирила и Методија" од А. С. БудиловиИа, „Слов4нски језик и његова судбина код словенских народа" (чланак највећи и најбољп) од 0. 0. Первољфа, „Нацрт историје досадашњих нокушаја да се раснрави питање о једном дитерарном језику за све Словене" од А. П, Кулаковског, „Поглед на јуначки чин (подвигг) словенских првоучптеља с гледишта грчког им порекла" од Јак. Б. Грота и „Друштвени значај радње св. Ћкрвла и Методија" од Т. Т. Зигеља. Годишњица Николе Чупића, издаје његова задужбина. Књига VIII. У Београду, краљ. сриска држ. штами., 1886., стр. XIII, 484 и IV, с једним иланом. Још у почетку 1886. године изишла је ова књига као (и у зачељу јој пише) двадесет ието издање „Чупићеве зад\жбине", тога познатог нам књижевног Фонда, који је за десет година 1 ) свога рада учинио знатне користи нашој сиромашној књижевности. Корист Је ова нашем читадачком свету већ довољно иозната, те је овде није потребе особито наглашивати: то сведочи како деп одзив, који нађоше у нашој нублицп многа од досадашњих издања Чунићеве 1885. года, подљ редакиДе орд. проо. А. Будиловича, Варшава, 1885., 8°, II, 20, 117, 126. 56, 22 и 49. Сличан овоме, »Кирило-Метод1евсми сљборннкЂ'' издао је московски университет 1'. 1863. ') Црва је књига, ,,Чупићи, Стојан и Никола," изишла крајем 1875., а VIII ,,Годишњица", до сада последње (25.) издање задужбинско — почегком ове 1886 > године.