Prosvetni glasnik

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

ученици за невољу служили ни ма коЈа друга не могу послужити ученицима као ручници, као историјска наука. „Према наведеноме наставник је мишљен>а, да се Историја као наука не може никако као наука предавати у нижој гимназијиНо да не би гимн. ученици остали без нознанања бар општих исЈоријских закона, могло би се ипак дати место нарочито општој историји у вишим разредима гимназије. „Што се тиче народне историје, она би се ипак са успехом и корисио могла иредавати у нижим разредима гимназије, како не би ученици ниже гимназије остали без позиавања своје народне историје, али само на тај начин, ако би се предходно од првога разреда припремили учрници за изучавање народне Историје, и ова бп се нретхоа,на приирава постигла учењем Кнежевине Србије (из ГеограФије) у I атракоилирског(балканског) полуострова у II разреду... „Но како је ово кроз неколико година градиво народне историје тако обилато ностало да се у предавању за једну годину као што треба ни савладати не да, наставник је мишљења, да би згодно било да се спусти и у III разред са три часа недељно... „Још при предавању народне историје треба да се наставник сваком даном приликом дотиче и општих појава из светске историје сравнпјући и упоређуЈући са догађајпма из народне историје. Тако би потреба опште историје у IV разреду као оделите студије могла са свим изостати". Из свега видимо : да је успех био недовољан и сумњив ; да на културну страну није готово нимало обраћана пажња, и да су и умотворине народпе мало употребљаване; и, да се у предаозима о изменама у главноме сви слажу, а ти су : да се Историја Општа потисне у старије разреде, а Народној да више места у нижим и унесе и културна страна колико је могуће. И нотпуно право вели директор чачански, да се „без тачног познавања нриродних и социолошких закона" не могу предавати као наука ни једна ни Друга. Да се разумеју историјски ироцеси, ваља потпуно и свестрано познавати данатњицу, данашње стање друштвено, све његове саставне делове, и основице на којима стоји. Да се ово зна, ваља тачно и нотпуно 1

I знање географско с космограФским и биолошко с психолошкнм. А да се то разуме као што треба, ваља широко и дубоко знање из два основна нредмета свима наукама, које се баве иојалама п променама, атосу: Физика и Хемија. Између свих стоји Физиологија као кључ без кога се маћи не може ни у тајанствене иојаве индивидуалне ни у замршене иојаве социјалне. Да пак свега тога у нашој гимназији нема, .јаено је и без објашњења. Од Биологпје : Физиологије и Психологије, ни иомепа. Од ГеограФИЈе и КосмограФије нешто мало, иа и то у старијим разредима. Па чак и основице њине, основице свама наукама, сем Математике и Ј.огике, Физика и Хемија, тек у четвртом разреду. Дакле заједно с Историјом! Десето пигање тиче се страних језика. »Какве би важније појаве и примедбе дотични паставници а какве савет школски ималн да означе у предавању страних језика Р Да ли се у предавању.... више баве теоријском или нрактичвом наставом" ? Одговори су врло дуги, и не налазимо за нотребно да се упуштамо у тачнују анализу њину. У главноме се сви слажу. Сви веле, обраћа се пажња нодједнако и теоријској и нрактичној страни и сви су, више мање, задовољни с ручним књигама, само траже читанку и коју бољу и краћу граматику за теориЈСки део. Негде се још тражи и више часова, и да се сви језици спусте н у ниже разреде, (шаб.). 0 уснеху се ретко изриком ; говори, каки је био, а где се помиње, хвали I се. (мил. и краг.). Једанаесто иитање : „Која су учила и с каквом коришћу ири предавању Јестаственице и Природннх Наука употребљавана ? Ако оиити нису чињени, зашто ? Ако су чињени безуспешно, зашто? Да ди је предавач Јестаственице изводио ђаке у иоље, да им нокаже у природи оно што у школи уче, и ако није, зашто ? Ако је скупљао биље и камење из окодине, ваља и то у извештају споменути и приложити списак тих новина. И какво је мишљење школског савета тог завода односно наставног нлана за Природне Науке, а на име : Да ли би боље било у Јестаственици почети у I разреду са Зоологијом, а завршпти за ниже гимназије и реалчице у II разреду са 8*