Prosvetni glasnik
78
НАУЧНА 1РОНВВА
Мисли ли пак г. Миодраговић да оп у овај ред, у обичне смртне, нс долази (а да то мисли иоказао је кад је говорио о „невештим наставницима)" онда му то његово мишљење неће нико ни кварити, само бих му напоменуо, да при оваком мпшљењу о себи не заборави ни ону познату пародну пословиду за оие који тако раде, а при том да не смеће ни то с ума, да судбина великане
од те врсте често љуто казни и од јунака направи Дон-Кнхота. а многоме пе да ни те иочасти, него од њега створи верпу слику лакоумнога и смешнога Санхо-Пансе. Ово треба да има на уму онај, који сам о себи вели : ја сам вешт, ви сге „невешти" ! /VI, Д&видовик
НАУЧНА ХРОНИКА
Кврге. — На стаблима и гранама дрвећа виЈају се често неке веома неиравилне израсли. Кашто на пр. на правоме стаблу букве, раста, итд. израсла је некака гута као какав дрегрдан трбух, или је се израсао пружила уза стабло дупке, као каква ирислоњена греда, или опет иде као бразда уза стабло ; кашто опет као врање гнездо, а некад као многе бобе ћуреће. Природа ових ствари само је од чесгн објашњена. Неке постају са повреде стабла биљнога. Онде, где је стабло ма каким узроком повређено, наступа јаче притицање сокова, па с тога и постане какав неочекивани израштај. Некад опет наступи повреда мразом, када дрво носле мраза пуца (горске пушке). Са тога најчешће ностају уздужне повреде, греде п бразде (мразоиуклине, мразопук). Некад ударом грома (громобитпо дрво), или града (градобитно) итд. Све би ово било спољашњи узроци, што изазивају поменуте абнормитете. Али знатан део ових израштаја изазивају паразитске гљиве. Понајнознатија је у овоме смислу кврга на белобору, која постаје од једне гљиве : АесЈГиит е1аз1;тит. Друга Фела ове исте гљиве, АесЈсПигп Ма§ће11ћаешеит, пзазива — како је проФ. Магнус доказао велике кврге на жутом дрвету (Вегћелз ти1§апз). Исто тако неколико Фела гљива рода Ехоазсиз, проузрокују кврге на различпом питомом дрвећу : на трешњи, вишњи, шљиви, глогу, грабу, брези.
Дренажа и канализација у Русији. 1Тоследњих година зачињу и свршавају врло
| важна предузећа на пол>у саобраћаја и пољооривреде у Русији. Тако 1870. год. отпочела је ова држава сушење подводних места у Пековској губернвји. а то је на граници Пољске Русије. Ова просторија износи од прилике колико Србија. То важно предузеће већ је сада близу свршетку. До садаје исушено 1,620.000 ектара, и то све подизањем насипа и прокопавање пловних канала. Од овога је аемљишта 240.000 ект. нод тучнпм ливадама ; 365.000 су засађени шумом која је већ до екснлоатације доспела ; 20Ј.ООО ектара Је под старом шумом, која је од ире бнла неприступна због бара, а сада је системом пловних канала у комуникацији са великим варошима и представља сада огромно благо. На послетку 813 000 ектара је добра орница; од свега се само 55.000 ектара досада обрађују, а остало, или је већ издато, или ће се издати на обрађивање. Сем неколико хиљада* километара: канала, јарака н насипа, требало је паиравити 170 мостова, н искоиати 572 бунара по од 6 до 25 метара. дубине. Исто је тако огромно предузеће што се сада свршује у Сибирији. Реке Об и Јенисеј паралелне су реке, обе пловне у великој дужини, али међу собом ( у везане веома пеподесним сувим нутовима. Сви јеспапи из Иркуцка у Томск, а то је растојање од 1.571 километра, нреносе се колима или сањкама, и то са тешким и далеким заобилажењем. Овај је транспорт наравно скончан са великим грошковима, а неугодности су какве већ ретко у коме крају света. Смислпло се: да се овај нут замени воденим путем између Оба и Је-