Prosvetni glasnik

324

НАУЧНА ХРОНИКА

о ђацпма основне школе и многим из гимназије, као ни о многој „интедигенцији", која неће погодити ни од кога је предеда она нацртана карта, ако на њој не буде написано „Карта Београда с окодином". Међу тим, сви ови на први погдед увидеће по оној карти од бдата, да је на њој представљена окодина Београда (наравно они, који познају околину овога места); јер овде је земљиште много сличније са истипскпм, него оно на нацртаној карти. Сличнија је карта од бдата са истинским земљиштем с тога, што су на њој и вишњичко брдо и топчидерско, и Тордак и Авала и сви остали брежуљци издигнути (а нису само црте као на нацртаној карти), па онда су нам овде реке удубљене а равнице ниже од околног земљишта. На карти од блата видимо не само где је тончидерско брдо и како се протеже, него ту видимо и његову ведичину нрема осталим брежуљцима и брдима, видимо његов иоложај према Београду и Авали; видимо како се одваја Торлак од Аваде, н како се после гранају осгади брежуљцп од Авале. Оно што је у ирироди узвишено, то је и на карти од блата узвншено; оно што је ниже, то је и овде ниже ; оно што је стрмено, то је и овде стрмено, а оно, што је равно, и овде је равно. Једном речи на карти од блата имамо вернију и природнију сдику истинеког земљишта, него на нацртаној карти. За то смо и казади, да се оваке (нластичке карте) морају употребити као најбоље наставно средство за Земљоаис не само у оном времену, кад ученици нису сиособпи да ио нацртаној карти стварају иредставу о истинском земљишту, него и доцније, аошто ученици ово могну чинити. Оваке карте мора учитељ сам правити са својим ученицима. И кад би се оне за бадава добијале, опет готове не би требадо да се дају ни једпој школи; јертиме би се

НАУЧНА Ваздухопловство (аеронаутика). — Свака идеја, свако научно питање и теорија, свагда су гдедале и виђале у будућности велико земљпште за своја освајањаи тековине своје, али пловљење ио ваздуху тако је мало у бу-

њихов значај много ослабио, пошто би се и са њима опет могла цела настава ограничити па учење карте, на упознавање онога на картп, а не упознавање истинског земљишта иомоИу онога, што је на карти. Да учитељи могу правити оваке карте са својим ученицима, то је са свимјасно за свакога. Цртање карата много је већа вештипа, па пнак они то раде, и онда из кога разлога не би могли од блата правити пластичке нарте? А за ученике ће свакад бити прављење оваких карата више једна забава него рад. И тек помоћу оваких карата може се унети у земљописну наставу истинске очигледности, место садање варљиве, и праве саморадње која ће од данашњег насивног ученика, који је нрипуђен да из Земљониса све прима као „ново за готово", направити једну актнвну снагу; оне саморадње, помоћу које тек ученик може доћи до свога знања, које неће у њему бити, као што веди Монтењ, као туђ наденак, који отпада чнм са отресе нрашина школска, него као његова урођена својипа, као друга природа. Материјад за пдастичко предстаиљање земљишта (за пранљење рељевних карата) не мора бити блато; јер сем иловаче, која се евуда може наћи, сваке обичне земље и кита, којим се прозори приленљују, за ово може послужити другп материјал, па и сама артиЈа. Но то ћемо показати у другом чланку, где ћемо изнети како треба при иредавању окодцне ц остале земље применити ово, што смо довде казали о посредној и непосредној очпгледности и паставннм |средствима за прву очигдедност. Ту ћемо зидети како свака школа може нанравити стотинама „апарата' ; за земљонцсну наставу, и како и за објашњавање најапстрактпијих ствари из овога предмета могу деио да се нримене ова правпда, која смо овде навели о очигдедности у Земљонису. п. м.

ХРОНИКА дућпост погледало, и тако је мадо земљишта за се тамо предвиђало, да су ретки научари који су своју нажњу тамо ок-ренули. До скора, све што се знало и написало о ндовљењу по ваздуху, тако је бцдо сумњиво