Prosvetni glasnik

326

НАУЧНА ХРОНИКА

(706 г. пре Христа). Од ових табдица четири се чуваЈу у музеју у Л .увру (Париз). Вертелова исиитивања показала су: да је једиа од ових таблица здатиа, друга сребрна, трећа броизана. (Бронза се састоји из 10 делока олова а 85 бакра). Четврта је била од ретка метала који се зове : магнијум, До овога доба сматрадо се, да овај. метад ннје био старима познат. Метад, који данас то име носи у Хемији, бно је први пут пронађен при свршетку осамнаестог стодећа. Кад су копане развадине старе неке вароши Тела, нађени су најстарији споменици из Месопотамије. Међу остадима ту је нађен кип, на коме су изрезана имена: Гондеадо п Думги. Израда је из најраније старине. Сдивена је од чиста бакра, без и најмање примесе одова.

Утицај различитих масти на метале. Америчани су скоро чнниди опиге о дедовању различитих животињских, биљних п минералних масних тела на оне метаде, с којима су у непосредном додиру, То бива у оннм случајима кад су ове масне сгвари смештене у метадне судове, или када су употребљене за подмазивање машинских дедова. Испитиван је овај утицај на внше метала, и с раздичитим мастима. Метали су најире депо очишћени етером, па су онда добро осушенн. За тим су измерени и стављени у цевн, иснуњене разнпм мастима, па су онда цеви затворене. Држате су те цеви тако целога лета у средњој топлоти од 27° од прилике, а преко целе зиме опет на 10 - 13°. Огледи су дакле трајали иуну годину и ево отуда добивених резудтата, врло важних за практички живот. Маст од морског пса (РћосМае) на све остале метаде јаче делује него лн на гвожђе. На гвожђе делује најмање ; адиодсвију масти, људска маст опет најјаче дејствује на овај метал. На бронзу не дејствује репичин зејтин; маслинов зејтин нак нешто мадо, а врдо много зејтин памучног зрнаНа олово најмање дејствује маслинов зејтин, али китова маст, сало и сиермацет (то је особито сало око мозга китовога) најјаче дејствују. Минерална уља, како се чини мадо дејствују на цинк; али најмане на њ дејствује китово сало, а најјаче спермацет. На бакар не дејствују оиа минерална уља која се обично унотребљавају за подмазивање. Најмање на њ дејствује спермацет а највише људска маст. У кратко минерална уља најмањо дејсгвуЈу на све оне метале који су били посматрани, а спермацет опет иоказује најјаче дејство.

За подмазивање осовина тешких машина ваља смешати реиичино уље иди спермацет с минералним уљем, јер опа имају мало деЈства па бронзу и на метале, који у опште сдуже за Фабриковање подметача (јастучића). Еако људска маст иајјаче дејствује па гвожђе, њена се употреба мора са свим избегавати. Кола-орах. — У обдасти онога биља, што се зове троиским биљем, расте једна Фамндијадрвећаи шнбља, сродиа с нашим биљнпм Фамилијама : Мадвацејама (слезасте бнљке) Тилијацејама (лине); та се Фамилија зове у науцн: 81егси1гасеае. Једно дрво из ове Фамидије, позпато под именом Хлебно дрво (Тћеоћгота сасао), далеко је претежније народнма своје постојбине, него што је за нас и једна Фела жита. У овој истој Фамилији биља има једно дрво, до скора са свим ненознато, које .је тако исто од замашие вредностн за људство. Та се биљка зове у науци: 81егсиИа асгттаЛа. Виљка је ова леио дрво, од 10 — 12 метара висине, много дпчи па питоми кестен, а расте но целој Занадној Африци, у шириии од реке Сијера-Л.еоиа до утокаКонга, иружајући се са обала Атлапског Окејана на 150 — 200 миља у унутарњост конна. Н У из ове иостојбиие иочели су људи ширити ироизводњу овога дрвета; опо јз већ унесено у Јужну и Средњу Америку, а Инглези су га врло много насадили у Инђији. Од 10 година на овамо, оно даје врло обилну бербу (једно дрво даје од прилике 50 килограма ораја), а како цвета два иута годишње, Јуна и Новембра, дешава се, те оно у исти мах носи и цвет и идод. Идод овога дрвета је голема чаура, у којој је 10 — 15семака; семке су ведичином као нашн орасн. Пдод носн име Кола-орах. Од скора је овај орах увршћеп у врло важне медикаменге (лековите ствари). Истина овај је медикаменат још мало иознат, па с тога н мало употребљаван, али се он у својој постојбнни и веома и чудпо гдаси, како у дековитом, тако и у хигијенском погледу. Урођеници његове постојбине прииисују му и неке знаке и врлиие, те је по томе историја овога ироизвода врдо запимљива. Јевроиљани, који тргују овим производом, а од чести руководе н производњом, иодсећају и на претпоставку : као да је ц онај веома разгдашеии ликер исиосника Сучија свакојако био састав од кола-ораха. Понајвише се троши кола-ораха у Северној Африци ; алн ои се извози и у Бразилију, а тамо га куиују и троше Негри аФрички. У почетку овога столећа беху оии ретки и свупн ; само поглавице и попови могди су се њпме иаслађивати. У употреби има их две врсте: бели и црвеЉ ораси. Обе