Prosvetni glasnik

293

сду писма министровог од 17. Дедембра пр. г. ПБр. 14011. Како су се чданови комисијо поделили у мишљењу о овоме питању, то је прво прочитан извештај већпие, који гласи: Главном Просветном Савету Одбор, коме је Главни Нросветни Савет поверио, да према писму г. миннстра просвете и дрквених послова од 17 децембра пр. год. ПБр 14011. изради основу, иа којој би се имало извести иреуређење средњпх школа, пошто је на неколикии састанцима својим проучпо пптања, која је г. Министар поменутпм нисмом својим нзволео поставити Савету — има част у овом што иде нодиети Главном Просветном Савету своје мњење о овим важним питањима: Међу свпма нитањима, која је г. Министар пзволео поставити Савету, најважније је, без сумње, питање о томе, каквих нам гпмназија више треба, да лп онакиих, у којима ће превлађивати класични или оних, у којима би више био заступљен реални правац. Одбор је, с тога, у првом реду нриступио овоме питању и старао се, да га што свестраније проучи п да што правичније оцени све разлоге, којп се могу навести у прилог једном или другом нравцу у школовању. Признајући важност и једном и другом правцу, чланови одбора нпсу се моглп сложити у питању о томе, да ли би сваки од њих требао да буде искључан, или би се они могли сложпти тако, да оба буду подједнако заступљена у свима средњим школама. Већина одборска, која овим нодносп спој извештај, бпла је за то, да се у једнима негује поглавито класичнп а у другима реални правац; она мисли да је ово бољи начин да се задовоље оба, по ако би се они, како мисли мањипа (која ће о овоме поднети свој засебни извештај) подједнако неговалн у свима школама. Разлози, којима се већипа руководила, када је се одлучила за две врсте гимназија, класичне и реалне, ово су: 1. Гимназији нпје цељ, да да опште образовање њеним питомцима, но и да их, у исто време спреми и за даље стручно школовање. Највећи део ученика, који ступа у гпмназију, ступа с намером, да је сврши, те да после

продужи учење на вишпм школама. С тога се у њој мора већ почети са школовањем У оним правцима, у којима ће се ово после наставити, као искључно у стручним школама. Већина је, у осталом, водећи рачуна и о онима, који траже само оиштега образовања, удесила наставне нланове и за једну и за другу врсту гимназија тако, да ће ови (илановп) у четири нижа разреда бити истоветни, тако да онај, који сврши само нижу гимназију буде нодједнако школован у оба нравца, а онај који буде продужио школовање, да се може спремати за стручне школе. Овим је, у исто време иостигнуто и то, да ученицп који долазе из оних места, у којима буде само нижих гимназпја, могу ступати или у класичну или у реалну, пошто су програми ових истоветни у четири нижа разреда. 2. Сваки од ова два нравца тражи да му се поклони нарочита иажња; сиакп од њих има свој засебан круг идеја, тако, да би у истој школи они једап поред другога моглн иостојати само па штету једап другога. 3. Учили би се ученици предметима, који и ако по себи нису некорисни — јер свако је знање корисно — неће им никад затребати у даљем школовању. Грчки језик на пр. пеопходпо бп морао ућп у програм овакве мешовите гимпазије; њега би учили подједпако и они, који се мисле доцније дати на Филологију и Историју и они, који мпсле бпти техничари. Опи би зарад ових учили мање но што им треба, а ови би зарад оних учили нешто што им никако неће требати. 4. Ученици који су и сада преоптерећени школским часовпна, још би се више преоптеретили, ако би морали, норед онпх предмета, који ностоје, учити још и нове предмете, који би имали ући у програм мешовите гимназпје. Истина да се тиме, што би се у овима можда сузио обим, у коме би се по неки од данашњих предмета учили, добио известан број часова, али тај, извесно, не би био довољан за нове предмете, који би се ишали увести; и 5. Сви покушаји да се споји једап правац школоваља са другим, остали су без успеха. То је исказао и нруски министар просвете у своме распису од 25 Јануара 1882 год. „Ете етћеШЈсће, (11 е Ап%а1)е (1ев §утпа5ИШЈ8 Ш1(1 <1ег Веа1?с1т1е уегесћтекешЈе ћб-