Prosvetni glasnik

385

У иосебном деду извештаја описаћете сваку школу за се са свима добрим и рђавим странама као засебну јединицу. Мисли Ваше у посебном извештају можете засваку школу издожити оним редом, као што иде ред мисди у овоме унутству под римским бројевима од I до XI. У носебном деду извештаја, можете ее дотаћи и дичних особина и односа поједипих наставника и чланова шкодскога одбора и т. д., јер ће овај извештај сдужити минпстарству за оријентовање освакој школи и сваком наставнику и неће се предавати јавности. У општем делу извештаја, нећете износити нпшта о појединим шкодама и наставницима понменце, него ћете описати општи утнсак, који су на Вас учпниле све шкоде, које сте прегледади. Ту ћете изложити своје

Рае министра просвете

Свима окружним начелништвима и управи вароши Београда и Мајдан-Пека Примећује се од неког времена да се разне врсте шпартане — растриране — хартије нродају но дућанима и књижарама ученицима основних и средњих шкода за потребу нисања или цртања. Ове хартије имају разна имена као : „упражњења", ^диктандо", „цртанке" и т. д., а има их и са страним насловима. Све оваке врсте хартије нису монопол државне штамиарије, која има искључно право но закону о мононолу државне штампарије од 22 Јуна 1882 године, да израђује и иродаје све нронисане ®ормуларе хартије за потребу школску што се троше у нашој. земљи. Оваком употребом и продавањем хартије гази се номенути закон о монополу и штете се у велико државни ннтереси, у колико исти зависе од иромета, који учини уирава државне штамиарије са ИРОСВЕТНИ ГЛДСНИБ

опште погдеде на рад, методу, успех, нас.тавне програме и пданове, целокунно уређење наших школа и све остало, што би Ви по Вашем мишљењу имади да изнесете као добро нли рђаво у системи наших основнпх школа у опште. Овај део извештаја према својој изради предаваће се јавности, како бп и остади свет, могао видети шта и како Ви мислите о нашим школама и како их цените. ПБр. 4.978. 4. Маја 1887. год. у Београду. Министар просвете и црквених иослова р\ШхЛ. ј^УЈУНЏИЋ, С. р.

пие и црквених послова

моноиолисаном хартијом. Што се више продаје у земљи немонополисана хартија, то се мање продаје монополисана хартија државне штампарије, те је отуда и приход мањи. Осим овога, све сорте ове немонополисане хартије саразмерно су много скуиље од исте сорте хартије, што се израђује у државној штампарији. На овај начии поједини спекуланти глобе ђачке родитеље који ништа и не знају да је продавање оваке хартије но школама самим законом најстрожије забрањено. Што је најгоре и за најстрожију осуду то је : што полицијске власти гледају продавање оваке немонополисане хартије са с.вим мирно и не предузимљу против продаваца никакве законске мере, те да се овоме злу стане на пут, и ако су у чл. 4 закона о монополу државне штампарије прописане најстрожије казни за оне, који би штамиали или продавали ма какву врсту хартије, која долази под монопол штампарије.

49