Prosvetni glasnik

390

рали, на броју 25 екземплара, описујусена 51Уј лпст, а жпвотиње, на броју 25 екземплара, описују се на 117 листова. Из овога упоређења јасио се види, да су писца највише поклонили пажње Зоологији, мање Ботаници, а још мање Минералогији. Овакав рад у основној школи не дозвољава ни закон, ни програм нити нак Педагогика. Познавање природе не сме се у осн. школи предавати у оној опширности како је то разрађзно у овој књизи. У основној школи морају се предавати предмети онолико колико се то може добро обрадити, да би ученици имали користи од тога у животу. Еако је пак у нас већина неподељених школа, т.ј. школа у којпма ради један наставник у 2, 3 и 4 разреда, то кад би се ова књига препоручила за помоћну књигу ученицима IV разреда, или као читанка, не би се моглп ученици користити из прва два дела за то, што нема ни једног екземплара нити пак органа човечјег тела, који су тако описани, да би се могли прочитати у школи за ј / 4 сата или 20 минута, а толико је времена остављено на ноједине предмете у неподељеним школама. Оволака опширностовога предмета истисла би из IV разреда друге много важније предмете, на пр. земљопис, рачун. II Опширност при изради Познавања природе за IV разред основне школе одвела је пнсце у излишности. а). Све слике, изузумајући слике биљака, мерене су саитиметрима, и ако, поред сваке слике стоји и који је део природне величине. По кад кад су у онису упоређивали јединку са другом познатијом (стр. 169). б). Извод из позпавања и неговања човечјег тела, који је исписан на 10 листова, са свим је пзлишан, јер тај рад мора сваки наставник да остави ученицима, а не сам да казује пли да ученике упућује на књигу, у којој је то израђено. Ово је нротпвно начелу саморадња. в). На стр. 27 казује се: „Глас постаје кад се затресе и заталаса ваздух, или затрепере друге ствари, а од овога треперења заталаса се ваздух и ваздушни таласп допиру до ува, где их ушна шкољка скупи, за тим се таласање простре кроз слушну цев и удари

у бубњасту опну, која се такође затресе, па својим потресом затресе и слушне коштице и ваздух у бубњастој дупљи (средњем уву). Из средњег ува тај се нотрес пренесе у унутрашње уво: у трем, полукружне ваде и нуж, а ту се затрепере слушни живци, који спроведу звучно треперење у мозак, те се тамо створи свест о ономе, што су живци осетили. и ми тада чујемо." —■ И ако су нисци ово развукли само да би објаснили ученицима IV раз. како се „ствара свест о ономе што су живци осетили", инак ће то остати деци необјашњено — беснлодно. За ово Је нужно предходно знање о звуку, а ученици IV р. не уче о томе ништа, за то је овде са свим излишно, теретно, и учитељ би овим објашњењем унео у ђачки дух само забуну. Исти је случај и на стр. 31. „Свако виђење јесте осећање светлости. Свегли зраци пролазе кроз рожњачу, очну водицу, зеницу, сочиво и никтијалну течност, и тако се нзукрштају у том пролазу, да на мрежпци изађе оборен (изврнут) лик од ствари, као н иза стакленог сочива. Тај надражај од светлости одмах прими виднн живац у мрежици, и пренесе у мозак, те се тако створи свест о ономе, што смо гледали, и ми тада видимо." И ово је објашњење са свим излишно, јер ученицп IV раз. не знају ништа о „сочиву", о „преламању светлости" и о томе „како постаје, издази обрнут лик"; не уче ништа о томе из Физике. На стр. 34 казапо је: „Све што с поља утиче на чула, јавља се тек у мозгу као свест, сазнање. Осећаји се намте, о њима се суди и размишља у мозгу." Ја сам исцитирао пет примера, а азлишности пма и на странама: 73 (уноређење мозга у гориле са мозгом новорођеног детета), 111 (слонова је кожа црна као камене таблице), 138 (ако у мислима представимо као да гледамо животиње, ствари итд.), 174 (Славуј мења преломе у својој песми, меша гласове врулине са гласовима радосним, гласове равне, глатке, с гласовима таласастим итд.), 217 (Без змија би остао непоремећен вас живот животињски) итд. III Писци, и ако су ову књигу удешавали и удесили као читанку за ученике IV разреда,