Prosvetni glasnik

39б

К АО НАУКА

рактер стварнога предавања. Преобраћање појезије у прозу врло је згодна врста веџбања, само што је при томе доста опасно, гато ученика може сувише много да замори и исдрпе онај рад самог иревођења из појезије у прозу, па му после неће дотрајати снаге и за смишљање згодних израза, у које треба да обуче оно, што је из појезије превео. Још је боља врста веџбања — и ако се не дају тако згодне прилике за њих као за претходна — да се облик (®орма) неког прозаичног места преобрати по неком одређеном нлану, а према карактеру реторичких предавања, с којима се у то време ученици занимају, те да им тај рад буде као понављање и примена опога, што ии је већ предавано. На пр. ученицима се дредаје о извесним говорним (беседничким) сликама, па им се онда да извесно место, које је у прози написано, да га обуку или искажу у извесним сликама, или да неке слике, које се налазе у том месту, изоставе. Исто тако — према томе о чему се из реторике ученицима предаје — може им се задати: да сувишне речи у неком ставу или месту ограниче или да ннко место, које је сувише кратко, прошире, да склопе (уреде) реченице по одређеним принципима; да промене међусобни однос између класичних и више вулгарних речи, једном речи, њима се могу давати сви различни задатци, који су на то управљени, да се учешш веџба, како ће умети известан језични облик исказати у другом облику, и како ће исти предмет мсћи на најзгоднији начин представити. Сва правила, која се односе на сагласност (једнакост) и контраст, треба да се често ионављају. У сагласност епадају иример и сличност. Контраст је универзално ередство нротиву сагласности, а у исто време и најзгодкије средство да се језику да оштрина. Уређивање реченица у једној периоди, (одељку) то је доста велики и тежак задатак. У овоме се ученици најбоље могу веџбати

на чланцима или местима, која у читању долазе, и која се могу предругојачавати и преокретати по постављеним принципима. Сагтављање једног доброг одељка, скоро је највиша тачка уређеног израза. Еад се то савлада, онда ређање иојединих делова у неком читавом говору тешко да ће задавати каквих нових тешкоћа односно чисте композиције. Веџбање, које ја сматрам као најбоље и најподесније за учење саме комнозиције, то су критичка објашњења добрих прозаичних и појетских места, уз која ће у исто време ићи и учење Реторике. За овака веџбања ја сам на другом месту „(Енглеска композиција и Реторика)" многобројне примере навео. У таквим предавањима дух ученика концентрише се са свим на посматрање начина и путова, како се нешто може леним изразом исказати, и мени није познато ни једно ј\ руго средство, које би за овај посао било тако добро и нодесно. Према оваком схваћању, главна ствар реторичке наставе саетоји се у томе, да се у духу учениковом створи осећање, које ће ученику казати шта је добро а гата р. аво у композицији. Ово ја сматрам као први захтев, јер и ако треба јога и веће владање изразима, кад ее хоће добро да пигае, него сама сиособност да се може оценити шта нрипада дибром писању, ипак се мора узети у обзир да учитељ може за једно млого, а за друго опет само нешто мало учинити. Богатство у језичним изразима, то је плод читавих година. Међу тим, многе ствари од онога, што спада у Финоће и последње захтеве композиције, може се изучити за пола године. А ако се настава у матерњем ј езику продужи непрекидно кроз неколико година, онда се без сумње може врло много учинити, каво што се тиче богатства, тако и начина израза, а и једрије примене евега тога за практичку нотребу.