Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАН.Е С.ЈЕПИХ

403

учитељ више пута умети само са неколико речи да уиути свог сдепог ученика како ће овај иајлакше и најбрже неки посао урадити и до резултата у своме раду доћи, и у оним стварима, у којима би најумернији и највешхији окат учитељ дошао у неприлику, или би ударно са свим другим, околишним и тежим путем, да би до истог резултата свога слеиог ученика довео. Самостално н често с великим трудом стечено искуство, тачно нознавање слепачког положаја и свију препрека и незгода, с којима има да се бори слеп ученик, и после саучешће према својим друговима но судбвни — све су то прилике, које чине, те слен има и наклоности н способности да буде наставнвк слепих, и да на тај начин корисно употреби стечено знање и уметности*. Довде су побројена, у површном ирегледу, само најважнија наставна средства, која препоручује Клајн за наставу слеиих у разним предметима, као и предмети, које слепи треба да уче по његовом мишљењу. Иоред тога, и то је показано : какву унотребу у жнвоту могу слепи чинити од свога знања, и где га могу применити. Поред побројених наставних средстава, Клајн описује још и мдога друга, која овде нису наведена. Али и међу набројеним наставним средствима, има 1 ј Х за неке иредмете, н. нр., за писање, за опипљиву азбуку и музику, — од више врста, која се на разне начине и нраве, те је потребно да се и овде напомене, да су овде изложена како она средства, која је он употребљавао у својој школи, тако и она, која он није употребљавао, али која се, по њему, могу употребити за наставу слепих. Наравно, да је он све то најпре опробао са слепима, па онда препоручио. Још би се могло запитати: па, да ли су његови слепи ученицн доиста и учили све те предмете и у том обиму, како је наведено овде, или он то само казује шта би могли слеаи да уче? Јесу и његови ученици учили све те нредмете, али само не сви. Још раније смо видели, да он каже, како научно образовање треба дати само онима, који се покажу као особито даровити, и који су богати. И на једном другом месту, говорећи о својим ученицима, он каже : ученика има од три врсте: 1) они, које држава издржава; 2) сдепа сиротна деца, за које добротвори плаћају

према коштању издржавања у школи, и 3) слепа деца имућних родитеља, која имају боље издржавање него остали ученици, и којима се аредају научни и оетали иредмети, ксје остали ученици не уче. По томе се јасно види, да су у бечкој слепачкој школи више образовање добијали само богатијих родитеља слепа деца, за коју су они могли и нарочите издатке за таку наставу да поднесу. А слепп ученици сиротнога стања, добијали с\ само елементарна знања из свију нредмета у оном обиму, колико је за опште образовање, наравно према ондашњем времену, било потребно. Али и ово су учили само они међу снромашнима, који су били са свим даровити; а остали, слабијега дара, учили су само: „елементарно познавање ствари, које не виде, те им се појам о њима мора дати на други начин; веронауку, усмено рачунање, даље развијање механичких уметности за обичне послове у животу, како би биди што независнији од другога, и како би радом могли заслужити своје издржавање; и на послетку музнку, и то не само као стручну спрему, него и рад тога, да би и слепи имали једно згодно средство за промену и одмор у раду, као и за увесељење". Као стручна спрема за слепе, коју су они такође у школи добијали, били су већином различни занати, нарочито за слене ученике сиротнога стања. Особити дарови и богатији ученици, као што смо видели, могли су добити и научну сарему као стручни рад за доцшји живот. По што су слепи овако добили и опште образовање, а и стручну спрему, изучивши какав занат, онда су отпуштани из школе обично носле 8 година шкодовања — и ншли су својнм родитељима или сродницима, који су бнли обавезни, да их опет нриме, и ту су радили изучени занат и тако зарађивади „бар неки део", као што веди Кдајн, свога издржавања. Они пак, који су биди особито даровити, те су нешто и више добиди наупне спреме, или се са свим добро извеџбали у разним посдовима које сдепи раде, употребљавани су у школи као помагачи у настави, као што је било и са првим учеником Клајновим, Брауном. Богатији онет враћади су се својим кућама, и запимади су се чиме су хтели. Последњих и претпоследњих бидо је у шкоди врдо мало, и због тога се онп 51*