Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ

ности могао приложити своје прилоге: сад оставља овај свет. На послетку многа друштва, којима је Мијаило био члан, знаће колико је топло дихао ва све, што је нлеменито и добро. Тако мучећи се целог века он није доспео, да своју породицу довољно материјално осигура ; али он је својим синовима оставио сјајан нример и углед, како треба поштено мислити и радити ; а кад човек има радне моћи, онда ће бити кадар да издржи борбе у животу, и да свагда својим поштеним радом заслужи оно, што му треба за живот. У телу, што је пред нама, делују силе природне, али не да га одрже, да га увећавају, оснаже ; већ да га распу, расточе, поруше, да га нретворе у прах и непео. Живи организам, састављен од многих замршенвх и испреплетаних органских једнива прелази у главном у мали број неорганских једнива, која се враћају матери земљи. Човечја моћ и знање не допиру, да поврате живот, да зауставе процее распадања. Залуду је сва мука и сав труд старих хемичара — алхемичара — да пронађу животну водицу, да поврате живот или подмладе човека. Ва то је сувремена наука напустила ово као заблуду, јер је познала природне законе, који воде смрти. Сада наука тражи да олакша тешкоће, да створи повољније услове, те да човек може дуже провести у склону, какав му је подарен од свевишљега Бога. У природи човечјој као и у другим створовима ностижу се врхунци, и одатле Проеветне Коста Костић. учитељ у Диоришту, округа ћупријског премипуо је ноћу између 17. и 18 Априда ове године. Родио се у Свилајинцу 18 42 године. Учио је нег разреда гимназије и положио учитељски испит у министарству просвете 14.Септембра 18 70 г. Пет година био је учитељ у Тур-

се стзорови строиоштавају у земљу. Земља еси и у землм отидоши. Што је човјек? а мора биг' човјек ; Тварца једна, те је земља вара, А за њега, види, није земља. Горски Вијенац. И као што је у Мијаилу Ђуровићу оличена тешка борба у животу, тако је и његова болест и смрт оличена борба. Ми га видимо, како пред смрт борави у врту на чистом ваздуху ; видимо га, како је, жудно очекује, да иде и промени предео, надајући се, да ће му бити одмах лакше ; видимо га како умире обучен и седећке. Навикнут да се одупире евима невољама и недаћама, он хоће да се одупире и самој смрти. Докле га једни органи издају лагано изумирући, дотле се други боре, да се одрже. Само се том јачином органа и чистим ваздухом објашњава, како је Мијаило могао тако дуго боловати од тетпке' грудне болести. Смијешна оу својства наше земље, Пунана је чуднијех промјена. Природа се сваколика пита Сунчанијем чистијем млијеком ; У пдамен се и оно претвара, Данас жеже, што јучер њивљаше. Горски Вијенац. Данас ћути, који јуче говораше. Драги друже још од детињства и иријатељу ! твоја иородица, твој брат, твоји другови, пријатељи, познаници, твоји ученици пз Учитељске школе и Богоеловије говоре : Пека ти је лака земља, Мир праху твојему ! Велешке ској а 9. Априла 18 76 г, постазљен је за учитеља школе у Каменици, округа ваљевског. 1877 год. премешген је у Прилипац, округа чачанског, 1 880 год, у Сгојник крагујевачки ; 188 1 год. у Бобово, округа ћупријског, а у Августу 188 3 год. у Дворишге.