Prosvetni glasnik

ЗАПИСНаК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

461

изумрла и сама себе сахранила, јер нпје имала' услова за жубот . Настао је за овим мрак. Из овог мрака није нас извела стара култура чего иова, реална култура. Највеће педагошко начелојесте, да се човек васпита да буде срећан и да разуме овај свет. Преселите у мислима једиога Рииљанина у данашње доба, он би се осећао као најнесрећнији човек, атако исто мора бити и данашњи човек несрећан, ако би га нреместнли у доба римскога живота. Човечност не мора се класицизмом задобијати.' Данашњи је век човечнији од класпчнога доба и то се може нримерима доказати (доказује примерима). Није ни то Факт, да све науке морају својом историјом ићи у Латински језик. Има нових наука, које Римљани ни познавали нису и којима нп једно слово лагинско не треба. Новија култура одмакла је, нреживела је класично доба и створнла сама себи нове основе. Што романски н католички народи у онште толико негују класицизам, то Је ипак отуда што им је сам облик вере тесно везан за латински језик. Љуб. Ковачевић : Ја не лислим да је целисходно да буду школе двојаке. Кад би се укпнуле реалке, овда би двојаке гимназије још и могле имати смисла, а овако не. Између мишљења већине и мањине одборске, нема тако велике разлике. Ни већина нн мањина не кука за ириродним наукама или којим другим нредметом, него се само разликују у Л.атинском језику. Говорнпк узима наставни план већине п мањине и уиоређује пх па изводи, да разлика заиста постоји цигло у Латинском језику. Већина тражи 34 часа за овај језик и да се почне у I. раз. а мањина даје овоме језику мање часова и да се почне у старијим разредима. Ако је мало часова онолико, колико мањина даје — нродужује говорник —, мало је и оно што већина даје, кад се узме на ум број часова за латински језик у строго класичним гимиазнјама других народа. Ма колико се часова дало Л.атинскоме језику , ииак, свакн ђак, који сврши 8 р. гимназије, не мисли да тиме заврши своје образовање, иего ћему још ваљати да учи, према томе какав правац студија изабрао буде. Ако се ода случајно Филодогнји или Историји, но себи се разуме, да ће и даље морати изучавати У1атински

језик. Кад се с.ве ово узме на ум, онда би ја предложио, да остане обавезан само један од живих језика, па да се тако добије више слободнпх часова , како би се могао повећати број часова Латипскому језику. На тај би се начин имала једноставна гимназија, у којој би се доста пажње поклонило и класнцизму и ученици се не би моралн мучити учењем предмета, који им никад неће требати и које ће доцније морати да напусте, као што је то случај у двојаким гимназијама. Ја сам дакле за то, да се нађе неки компромис између наставиога илана већине и мањине и да се нрема томе уреди једноставна гимназија. Јов. ЖујовиК , у врло дугачком говору своме, брани мишљење мањине н побија разлоге одборске већнне којн су штамиани у извештају и разлоге оних, који су говорили у Савету за мишљење већине. Он чита тачку по тачку из извештаја већине и кригикује. 11о његову мпшљењу тачком нод 2. нде се да се заведе сепаратизам, а ои није за то, већ за једнолико-хармонијско-образовање у школама. Критнкује тачку иод 3. где се говори о грчкоме језику, као да он никоме не бп требао до само Филолозима ! Ако то сгоји, да је грчки језик само Филолозима потребан, онда га не треба но његову мишљењу никако ни учити. За саму Филологију учити грчки, то би била тортура и мучење деце. Од п. број ђака , који уђу у гимназију, 10 од стотине њих дође на велику школу. За што онда мучити 90 њих, за љубав оне десеторнце?! Већина одборска, одвајајући гимназије у засебне кругове, није баш нп мало олакшала терет ученицима нижих разреда, него им је исти иовећала. Законодавац, заводећи 8. разред гимназије, хтео јеито,да се колико је могуће отклони данашње преоптерећивање ученика, пошго се с разлогом не може ништа нзбацити из наставног илана данашњих гимназија. Што г. Иванић вели, да одборска мањина хоће неку врсту гимназија, каквих нигде у свету нема, то иије истина. У самоме извештају већине иомиње се неки покушаји и стоји од речи до речи: „Сви покушаји да се . . . а (цитира немачкн текст); дакле кад има покушаја, онда значи да нма и других гимназнја — једноставних — наводи за пример Француског н аустриј-