Prosvetni glasnik

556

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

штати се одређивањем броја часова у напред. Он не иризнаје, да су 'ученици наших гимназија преоптерећени и наводи раздоге у потврду свога мишљења. Он иреддаа;е да се не говори о наставном плану у онште, ношто је то један иут свршено, него да се говори о свакоме предмету на по се и кад му одредимо и разреде и број часова, онда се тек можемо запитати : да ли није много застунљен таЈ и тај предмет, те да ученици због преоптерећености не клону духом. На овај начин свршићемо брже посао, а кад будемо готови са наставним планом, можемо се вратити и ревидирати га по ново за сваки предмет посебице. Момчило ИваниЛ слаже се самишљењем председника и тражи, да се ирво приступи распоређивању најглавнијих предмета, који чипе језгро класичне гвмназије. Тако треба утврдити часове и разреде пре свега латинскоме, грчкоме, једноме страноме живоме језику, па онда матерњем језику и онда осталим предметима. Председник се обраћа Савету с питањем: да ли пристаје, да се не одређује у напред број часова и да се при распоређивању нредмета на разреде и часове иде оним ро.дом, који предлаже г. Момчило Иванић. Др. Јован ТуЈЈвман вели, да треба прво одредити место и број часова „вери" па после нека иду наставни нредмети по реду, како су поређани у наставном нлану, који је узет за основу. Др. Н. Милаш је такође за то, да се иде оним редом, како су поређани предмети у наставном плану. Решење овога нитања стављено је на гласање, и са 11 противу 2 гласа одлученоје: да се б_рој часова не одређује у нааред и да се аоједини иредмети аређу оним редом, како су иоређани у штамианом наставном илану одборске веКине. После овога, нрешло се на први предмет у наставноме плану под насловом ,Вера' : . Др. В. Милаш говори о самоме називу „Вера" који му се чпни даје скучен, итражи да се овај израз другим замени, јер нод „Вером" није све обухваћено, што долази у Науку Хришћанску. Пошто су неколико чланова казали своје мишљење о овоме називу, чули су се нред-

лози, да се назив „Вера" замени називом, „Наука ХригиКанска, Религија, Верозакон*. Приступило се гласању и са 8 противу 4. гласа одлучено је: да се назив „Вера" у наставном илану замени називом„Религија'. Сад је дошло на ред, да се одреди „Релнгији' број часова и разреди у којима ће се предавати. По наставном нлану, који је за основу узет, » Религија " је дошла у свих осам разреда гимназије и то у прва чегири нижа разреда са по 2 часа недељно, а четири виша разреда са по једним часом недељно. Сретен Ј. СтојковиИ тражи, да се у интересу нрактичности изостави Религија у старијим разредима, јер многа начела Религнје додазе у судар са природним наукама. Он тражи да Религија остане као и до сада само у четири пижа разреда, па макар јој се дало и више часова. Др. Милаш доказ уј е - како не стоји тврђење, да Религија додази у судар са нриродним наукама. Ако би се то признало, онда не би имадо смисла ни уносити овај предмет у гнмназиЈу. Исто тако не би имало тада смисла, што ностоје у свету толике школе, у коЈима се Редшија иредаје и изјчава. Наводи нримере, кодике засдуге има сама Религија за деие вештине и нозитивне науке у историји човечанства на и дан дааи. Ср. Ј. СтсјковиК говори, како ми немамо доктора ФилосоФије, који би предавали Науку Хришћанску тако научно, да измире њена начеда са начелима природних наука, него њу иредају невешти свештеници, којц не умејући да објасне све и да одговоре ученицима на њихова питања, дају ђацима придике, те се дешавају скандалн по школама. Остаје при првашњем захтеву. Ст. Д. ПоаовиЛ: Ако би се овим разлозима руководили, које је предговорник нзнео, оида би морали изосгавити религију и у нижим разредима. И у нижим разредима има ствари из Религије, које, ако се добро не објасне, морају доћи у судар са природним наукама. Ако се децн не објасни п. нр. то : Како је Мојсеј прешао сувим нреко Црвенога Мора ; како је Христос нахранио 5000 људи са 5 хлебова ; како ,је Христо"с ходио по води и т. д., онда ће ово све изазвати сумњу у деце. „Од невешта и гора нлаче".