Prosvetni glasnik

559

са овсшиким бројем часова неће се моћи све изучнти, тако да за велику школу не остане ништа. Ученици треба да се доведу до спо собности, да се увознаду са делима писаним класичним језидима. Граматика и у опште изучавање Л.атинскога Језика, данас је тако упроштено добрим учебницима, да је ђацима лакше изучавати заиста латински, но некоје предмете, који се тако лаки чине ... Од прво:а разреда мора се почети, да се у прво доба савладају оне сухопарне ствари из језика. Др. Љуба НедиК вели, да је питање какве ће наше гимназије бити, већ једанпут расправљено и да по томе овде може бити само говора о повећавању часова а никако о смањивању. Он говори противу мишљења г. г. Љубе Ковачевића и Срете Ј. Стојковића и у подужем говору заступа гледиште оно исто које и г. Туроман. Љуба КовачевиА, бради своје прво мишљење. Не слаже се са мишљењем оба предговорника н поредећи број часова за друге предмете у појединим разредима и наводећи разлоге зашто он тако предлаже, остаје при првом своме предлогу. Ст. Д. ПоиовиК говори, како се заклањање за неку преоптерећеност наше деце злоупотребљује. Он вели, да нигде деца нису слободнија и мање оптерећена но у нас. Доказује примерима колико се дапа у години у нас не ради, т. ј. не иде у школу. Момчило ИваниЛ пристаје на број часова онако, како г. Туроман предлаже. Што се тиче примедбе г. Срете Ј. Стојковића, као да је са малом већином усвојен за основу план класичне гимназије, те да би по томе у овој садашњој гимназији, коју Савет одређује, требало обратити пажње и ва реалну гимназију, он то пориче и тарди: да је већина у Савету била за класичне гимназије, само што они чланови нису дошли у седнпцу онда, када се о овоме питању решавало, који су били за класичне гимназије. Ми овде уређујемо класичну гимназију и мислим да ћемо ми једнога дана добитп писмо мвнистрово, којим се тражи засебно уређење реалних школа. Председник Савета г. Стеван Д. ПоаовиК у подужем говору своме о томе, како се изучава Латински Језик у иоле класичним гимназијама, тражп да остане мипимум онолик

часова колико тражи г. Туроман, т. ј. да буде по 5 часова у свакоме разреду. Приступило се гласању. Гласало се за два предлога : за 28 часова, ако се почне у II. р. односно за 32 часа ако се почне у I. р. и за 40 часова. Са 8 нротиву 5 гласова одлучено је, да се Латинскоме Језику да 40 часова у гимназији. За овим се повела реч о томе, колико часова да се да Л.атинскоме Језику у појединим разредима. Била су два предлога : I. да се у нижа 4 раз. гимназије предаје латински са по 6 часова, а у 4 виша р. да буде по 4 часа недељно; и II. да се латински учи у свима разредима са по 5 часова недељно. Са 10 протпву 3 гласа одлучево је: Да се латински почне у I. раз. и да се учи са по 6 часова недељно у прва четири нижа разреда а са но 4 часа у четири виша разреда гимназије. После овога дошао је наредГрчки Језик, Пошто су неколико говорника, исказали своје мишљење о томе, где би требало почети Грчки Језик и са колико часова, стављено је питање о томе: хоће ли се грчки почети у нижој или вишој гимназији. Са 10 противу 3 гласа одлучено је: да се учење Грчкога Језика ночне у вишој гимназији. (Од V. раз.). За овим је стављено на гласање питање: са колико ће се часова учити Грчки Језик и како ће се распоредптн. Са 10 противу 3 гласа одлучено је: да се Грчки Језик учи са 20 часова у гимназији и то са по 5 часова недељно у сва 4 виша разреда гимиазије. Сад је дошло ред на утврђење наставнога плана за учење једнога а;нвога језика, Францускога или немачкога. Изнета су три предлога: I. да се учење странога језика почне у I. разреду. II. да се учење странога језика почне у II. разреду и III. да се учење живога језика почне у III. разреду. Гласањем са 9 противу 4 одлучено је: да се учење странога језика почне у II. разреду Огамназије.