Prosvetni glasnik

РУЧНИ РАД08И у

ОСИОВИОЈ ШКОДИ

621

су у заиадној Европи манастирске, црквене н иарохијске школе. Прве две врсте школа давале су цедокупно образовање онога времена, почевши од учења читања п нисања, па до највишег образовања. Нарочито манастирске школе, V којима је давато оеновно, средње и више образовање за све друштвене сталеже, неговале су поред религије и друге науке. Црквене школе биле су у иочетку више одређене за образовање свештенства , а доцније су и оне скренуле правцем манастирских школа, па су сем религије узеле још и друге науке. Али у свима тим школама главно се образовање увек сводило на религију, и све остале науке кретале су се само онолико и онако, у колико је то било од номоћи религијском образовању. Осноина цастава у овим школама, била је скоро искључно реди. гијска. Те на тај начпн, мапастирске и црквене школе замењивале су оне више катехуменате , који су постојали у нрвим иековима после Христа, само с том раздиком, што су ове врсте тих школа, поред вишег образовања , давале и основно. Међу тим, парохијске школе, требале су да замене данашњу основну школу. Ади у њима пије ништа друго предавано сем религије. Учитељи у там шкодама били су сами свештеницн, који су исто онако , као и катехете у првим хрпшћанским катехуменатима, деци из своје околине нредавали важнпје ствари из веронауке, и тиме цедо образовање народног подмлатка завршивали. Даље од тога онн нису ишли. Али овим нарохијским шкодама ноложен је темељ за ностанак нраве основне школе, у којој се не образује само побожност, него читав човек, као што то данас вндимо. Поред тога, н оваких шкода је кроз цео средњи век врло мадо и у западној Европи, те нрема томе маса народна морала је оетати беч икаквога образовања, сем ако бисмо урачуналн у народно образовање оно, што су на ио неким местама и сиромашнија деца могла да науче у парохијскнм шкодама катихизис н неколико молитава. Тек у другоЈ иодовнни средњега века, ношто је се и варошки живот јаче развио, а с тиме и људски односи и потребе умножене^ иостаЈу тако зване грађанске илн варошке школе. Образовање, које су давале манастирске и црквене шкоде, није ни у колико одго-

варадо потребама грађанског живота, пошто у њнма ученици нису ни у ком иогледу спремани за живот, нити им је, сем религије, давато какво знање, које ће их направнти способнијим за вршење оних посЛЈва, без којих они не могу живети у друштву. Сувише религиознн правац, који је вдадао у свима ондашњпм шкодама, није се ни мадо обазнрао на потребе , које нрактички живо!' захтева, и на тај су начин шкоде ишле једним , а истински живот и његове потребе . другим путем. Услед тога су се почеле подизати по већим варошима грађанске школе , које су требале гра^анску децу да сиремају и образују за живот; да им дају она знања и ону спрему , која ће их направити увиђавнијим и вичнијим радницима у свима нословима грађанског живота. Наравно, да је у ову спрему спадада и нисменост, за коју је се морала осећати нотреба , чим су се и односи а н носдови , усдед заједничког живота ио варошима, међу људима јаче развили и ностади многостручиији. На овај начнн требада је шкода да се измири са животом. У грађанским школама предавано је читање, нисање, рачун, матерњи језик, а с њиме и стидистичка вежбања за састављање писама и осталога, што једноме трговцу или занатлији треба. Поред тога, у кодико је учитељ умео и знао, предавати су н други нредмети: историја, географија, природне науке и ручни јоадови. Као што се види, грађанске су школе имаде са свим противан карактер од манастирскпх и црквених школа, које нису знаде ни за каке потребе у животу сем скромности и побожности. Ади н једне и другеударају у једностраност. Еод манастирских и црквених школа све се образовање састоји у религији, и оне ни мало иеспремају своје ученике за ирактички живот, док међу тим грађанска шкода, поред религије и спреме за оно, што се може корнсно у животу применити, неће да зна ни за шта друго; она је без икаквих идеалних тежњи, везана само за корист. Ади и поред тога, грађанска би школа донела много внше користи народном животу, него школе оне прве врсте, само да је задржала тај свој првн карактер. Јер и ако ни у њој нема слободног и уноредног развитка свију ученнкових снособности; н ако се и она не