Prosvetni glasnik

НАУКА О БИ.1

ЉНОМ ТКАЊУ

655

корЕни снопићн нредстављају врвде лисних трагова, а обични прстен праве стаблове снопиће. в) Код неких барских и водених БЈсоЈу1ес1оп-а нема обичног црстеиа васк. снопића, већ само један једини централни сноииИ, тако да се ту не може разликовати срж. (Нлррипз, МупорћуИиш н т. д.). III. Монокотиледонски тип. Стабло већпне Мопосо1у1е(1ои-а оддикује се врло вел. бројем васк. спонића, који су растурени или нреко целе површипе попречног пресека (палме, кукуруз) или преко веговог натвећег дела — тада средина стабла нема сноппћа и представља срж, које обпчно доцније нестаје п замени се ваздушним простором (праве). Подела васк. снопића по површини попречног пресека није равномерна, - на периФерији их је највише а идући средини број им опада. Представљају врвце лисних трагова.самоврло ретко и праве стаблове снопиће. Из сваког листа, који већином обухвата цео обим стабла, полази врло велики број (код неких палма више стотина) васк. снопића, који се при уласку у стабло криве према средини, скрећу на ниже у тангенцијално-косом правцу према периФерији стабла, где се слободно свршавају (изоловани лисни трагови). Рећи је случај да се васк. снопићи, који излазе из једнога листа, здружују са снопићима нижег лишћа (здружени лисни трагови). — Дубипа, до које један лисни траг допире у стабло Мопосо(у1е(1оп-а, различна је не само за поједине биљне врсте, већ и за поједине врвце једног истог листа. Тако средњи нерв (тесИапиз) цродире најдубље према осовини стабла, остали мање а маргинални нерви најмање— Треба приметити, да врвце лисних трагова често теку у радијалном правцу и тада им се нравац лепо може нроучавати на уздржним радијалним нресецима. VI. Аномалне Мопосо1у1ес1опае. Од описаног тина одступају неке Мопосо1;у1е(1опае. Тако СошпеПпасеае имају сличан нравац васкснопића као и Рјрегасеае. Ро1 ;атоде1 ;о11еае имају један једини васк. снопић, од кога се у чворовпма одвајају врвце лисних трагова. Највише одступају Бтзсогоп и Тагаиз, јер су им снопићи по^Јеђани у једном кругу, који дели основно ткање у кору и срж, — дакле се понашају као БЈсо1;у1ес1опае, али се од ових

одликују Што им васк. снопићи, као што је правило код Мопосо1у1е(1оп-а, продиру у срж, докле се снопићи обичног дикотиледоновог стабланикада не пруближавају осовини стабла. V. Васкуларне Сгур1одатае. Биљке, које овде Спадају, пли имају засебне тппове, или се понашају као Рћапего§агаае, или најпосле чине прелазе ка Рћапего»ат-ама. Најважнији су тииови: а) Тиираставипа (Е^шзс(асеае). Код ових биљака, као и код Рћапего §ат-а, васк. снопићи поређани су у једном кругу, који раЗдваја срж од коре. Код неких врста сваки сноппћ има засебан обмотач, код других пак сви су снопићи обмотанп заједничким обмотачем, који може бити и двострук: један спољашњи и један унутрашњп. Сви васк. снопићи представљају врвце лисних трагова. — И неки папрати (ОзтипДа) имају прстен васк. сноппћа. б) 1уусоро<Пасеае, ЕМгосагреае и многи папрати имају у стаблу један централни васк. сноииК, обавијен нарочитим обмотачем. Слично се понашају и 8е1а§ше11асеае. Код једпих врста у стаблу се налази један плочаст централан снопић, а код других два и у овом случају у један снопић улазе трагови свега лишћа које лежи на истој страни на којој и тај снопић, а у други улазетрагови лишћа с противне стране. в) Тгш иоирата. Код многих папрата васк. снопићи мреакасто су међу собом спојени, образујући на тај начин окца, са чијих обода полазе врвце за лишће. На ноиречном пресеку стабла изгледају пзоловани и поређани као и у стаблу Бко^уМоп-а у једном кругу, који дели основно ткање у кору и срж. То је основни тип, који се може модиФнковати у неколико: или се стаблови снопићи шире у облику пантљика; или се, у папрата са стаблом које пузи, они сноиићи, који леже на горњој и доњој страни, одликују знатнијом дебљином и раширеним обликом (на прилику пантљике) од осталих у кругу поређаних. Код неких се налазе више концентричних кругова васк. снопића. — И у стаблу многих папрата налазе се често разлнчити омотачи око појединих васк. спопића. Правац васкуларних снопнћа у листу. Један васкуларни снопић, кад из стабла изађе,