Prosvetni glasnik

09 0 НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

Ове ћелвце садржавају резервне материје, нарочито скроб. Понеке врсте дрвета немају овог наренхима (Тахиз ђасса1а). Иначе већипом се налази у малој количшш, само код пеких врста (н. пр, Коћша) обилато. У саставне делове дрвета долазе и: Сржни зраци. Има их две врсте: примарни и секундарни. Ирви припадају основпом ткању, везујући срж са примарном кором, па се н називају велики сржни зраци; други леже у васк. сноиићнма, иду истина до примарне коре, али не достижу срж, те се и називају мали сржни зраци , који су у толико краћи, у колико је млађи дрвени прстен, у коме су почели да се развијају иразликују се као секундарни сржни зраци I. II. III.-.. 1. п-реда, према томе у коме су се нрстепу почели развијати. — У хистолошком саставу нема никакве разлике између нримарпих и секундарних сржних зракова. Ови се сржни зраци веома лепо виде на радијалном пресеку код букве, где се састоји из више ћеличних слоЈева. — Ћелице су им паренхимске, већином правоугаоничног пресека, чији је дужи нречпик у радијалвом правцу; већином имају одрвењене опне, садрже резервне материје. Находе се у сваком дрвету. 2. Подела еаставних делова дрвета Дрво ноједипих биљпих врста разликује се међу собом, а то долази отуда, што су побројани елемепти у дрвету различно расноређани, што често нема једног или другог елемента или нак поједнни преовлађују. Ове разлике у грађи дрвета дају нам наЈважнија обележја за расиознавање и карактеристику ноједипих врста дрвета, која се често виде н голим оком (на нресецима). Понекада дрва одликују различно обојеним и збивеним паренхимом (тако н. пр. жуте су боје: шимширика, руј, лимун и т. д. ; црвене: Сора11'ега 1)гас1еа1а, Пегосагриз 8ап1а1тиз и т. д. ; мрке: Тахиз 1>асса1;а и т. д.). 3. Лета (годишњи пгстенови) У тропских биљака, иоје без прекида вегетују, на понречном и уздужном иресеку вишегодишњег стабла обичпо се не разликује годишњи нрираштај дрвета — маса му је једиолика. Код дрвећа, које расте у клими

где се вегетационе периоде прекидају услед ладноће, као што је то случај код пашег дрвећа, расаознају се и прираштаји појединих година. Годишњи прпраштај стабла назива се лето (годишњи нрстен, годпшња зона). Границе ових зона већином су јасно обележене тако, да се на пресеку дрвету могу лепо распознати поједина лета и према томе одредити старост стабла. Видљива граница појединих лета оснпва се на разлицн структуре између дрвета, које ностаје на крају лета и дрвега које поетаје у почетку образовања (јесење и иролетње дрво). Та се разлика састоји у томе, што су у пролетњем дрвету трахеје гушће и обимнцје, док их у јесењем дрвету илп ннкако нема нли пак врло мало; даље што либриФормни конци и трахеиде на сиољашњој страни јесењег дрвета опадају у свом радијалном нречнику због већег притпска коре, дакле се тапгенцијално спљоштавају, докле је и радијалан и тангенпијалан пречпик пстих елемената у осталој маси годпшњег прстена готово једнак; пајпосле, понекада јаче задебљају онне у спљоштених елемената дрвета. Што се тиче ширипе појединих лета, треба напоменути ово : ширина, подједнако повољним околностима, веома је различна према биљним врстама. Мења се према старостп једне индивидуе: за известан број годииа расте, под једнакпм спољним околностима, постиже врхунац, па за тим опада у даљој старостн. У гранама је мања но у стаблу. У хоризонталним или косим гранама стабла (исто вреди и за коренове гране) на горњој н доњој страни није једнако због екцентричног дебљања: код четиеара доња страна је јаче задебљала, код осталог шумског дрвета горња. Даље ширина лета неједнака је и у разним висинама стабла; особито је велика на месту, где стабло прелази у корен. Ширина иојединих лета зависи и од климатских утнцаја, као и од других утицаја који делуЈу па вегетацију. У већим геограФским ширинама и вишим пределима над морем јако онада. Исто вреди и за ниже и тонлије пределе неповољне вегетацнјц. Шприна је мања на сушним местима. — Ако се годишњи прираштај нрекида ладпоћом, градом, нагризањем инсеката, то се лето може удвојпти у једпој истој годишњој периоди.