Prosvetni glasnik, 15. 10. 1887., str. 40

736

аритметику, геометрију, астрономију без астрологије, нознавање закона, природне науке, антроиологију, музику, слнкање). Као што се види, Рабеле је положио те.чељ свама васпитним интањима, која су доцпнје педагозн: Монтењ, Л.оке, Коменскн и други опширније разрадили. Шта внше, у многим васпптним нитањима онје једријн и реалнији него многи љегови иоследоваоци на педагогаком нољу који су, випте из незнања, истакнути пред Рабела. Јер ми здравијих ногледа на правац и крајњу цељ васпитања не налазимо пи код једног од доцпијих педагога, бар што се тиче онога жколовања коме пије задатак научна спрема. А боље очигледности пема ни код самог Песталоција, који се, без потнуног права, иставља као »отац очигледпости"; па чак ни у данашњој школи ми нећемо наћи Рабелову очигледност у потпуној снази, нити пак опако здраве и нрактичпе сиреме за живот, каку Рабеле даје и самом краљевом сину. Већ у уиоредном образовању телесних и духовних спага данашња се школа ни на бдизу не може мерити са оним, како Рабелов Раргантуа те снаге развија: он сваки дан има телесна веџбања, а ма сад велимо доста је два три часа недељно промрдати рукама, ногама и главом, на ће се и тело развијати уноредо с духом. Раргантуа учи и познавање закона, он се веџба, и ради различне ручне радове. Међу тим, нрво још пије остварено ни данас ни у једној држави, и тек се сад на томе ради, а с другим је данашња школа тек последњих година почела. II на тај начип, Рабеле је не само претеча, онога иравца образовању, на коме су радили Монтењ, Локе, Русо и Коменски, и кога је плод дапашња основна школа, него он се с правом може сматрати као заснпвач тога новијег и реалнијег нравца, којијешколу иредао животу у службу. II за то вел и један нисац историје литературе: ,васпитни нлан за Гаргантуу оДличан је за оно доба; Монтењ, .1оке и Жан Жак-Русо само су тај план проширили". Кад овоме додамо како Рабеле карактерише Фраицуски нисац Виљмен, који вели: л Слободни и смели духови почели су обарати клерикални систем васпигања. Први реФорматор на овоме полу био је Рабеле, један дубок и разборит реФорматор са мпого

сатпре" — оида смо тиме казалп и подожај Рабелов у педагогпци. ПЈто се пак тиче ручнограда, ту видимо, да Рабеле сматра овај предмет као пеизоставан део хармониског образовања и сареме за ирактички живот. Он нам показује, како је и ручна уметност једна способност човекова, која се и код ученика мора неговати и развијати, јер без тога пе би се развијале упоредо све његове снаге и способности; неби дакле, могло битп хармопијског образовања. Иа онда, те радове треба учепик да зна и због њихове практичке вредности за живот, и већ сам овај разлог био би довољап да Гаргантуа изучава мпоге ручне радове; јер он се спрема за живот. И поред тога ручни су радовн и код Рабеле-а једно средство за очигледну наставу. Његов Гаргантуа ирави сам геометријска тела, иа чак и сираве, и у ручној уметности он се веК толико усавршио, да је унео да ирави „аутоматске сираве" — еараве које се саме од себе крећу. И кадјошузмемо на ум, да Гаргантуа као краљев син и будуКи краљ, треба да цеиа и да струже дрва, да везује сено и да обија жито, и да њега учитељ у евему томе обучава због тога што су то корисни радови у људском животу — кад све то узмемо на ум и сравнимо са оним, шта данашњи сељачки и занатлијски син у школи учи, онда смемо ли заиитати: за који ли то живот данагања школа сарема, кад се у њој све друго учи више, него оно, што је за практички живот најпотребније, и без чега управо пе може нп бити никаквог људског живота? Па и у другоме погледу, у погледу очпгледности могли бисмо с потиуним нравом питатп данашњу школу: да ли она зна, и разуме, шта то значи очигледно предаватп' А саморадња? Ко би могао спорити, да би Рабеле у данашњим шкодама нашао мпого више доктора Х.онлофернеса, (први учитељ Гаргантуов, који га је страшпо био заморио учењем нз књиге) него Панократа! (Доцније ћемо навестн врдо интересних примера из наших гакола, у којима ће се јаспо пидетп кчко се и саморадња и очигледност у многим школама са свим погрешно разумевају а још горе примењују једино због тога што пема извесних ручних радова). (Наетавиће се)

Издање и штампа краљевоко српске државне штампарије

Одговорни уредник АНДРА НИКОЛИЋ