Prosvetni glasnik

736

аритметику, геометрију, астрономију без астрологије, нознавање закона, природне науке, антроиологију, музику, слнкање). Као што се види, Рабеле је положио те.чељ свама васпитним интањима, која су доцпнје педагозн: Монтењ, Л.оке, Коменскн и други опширније разрадили. Шта внше, у многим васпптним нитањима онје једријн и реалнији него многи љегови иоследоваоци на педагогаком нољу који су, випте из незнања, истакнути пред Рабела. Јер ми здравијих ногледа на правац и крајњу цељ васпитања не налазимо пи код једног од доцпијих педагога, бар што се тиче онога жколовања коме пије задатак научна спрема. А боље очигледности пема ни код самог Песталоција, који се, без потнуног права, иставља као »отац очигледпости"; па чак ни у данашњој школи ми нећемо наћи Рабелову очигледност у потпуној снази, нити пак опако здраве и нрактичпе сиреме за живот, каку Рабеле даје и самом краљевом сину. Већ у уиоредном образовању телесних и духовних спага данашња се школа ни на бдизу не може мерити са оним, како Рабелов Раргантуа те снаге развија: он сваки дан има телесна веџбања, а ма сад велимо доста је два три часа недељно промрдати рукама, ногама и главом, на ће се и тело развијати уноредо с духом. Раргантуа учи и познавање закона, он се веџба, и ради различне ручне радове. Међу тим, нрво још пије остварено ни данас ни у једној држави, и тек се сад на томе ради, а с другим је данашња школа тек последњих година почела. II на тај начип, Рабеле је не само претеча, онога иравца образовању, на коме су радили Монтењ, Локе, Русо и Коменски, и кога је плод дапашња основна школа, него он се с правом може сматрати као заснпвач тога новијег и реалнијег нравца, којијешколу иредао животу у службу. II за то вел и један нисац историје литературе: ,васпитни нлан за Гаргантуу оДличан је за оно доба; Монтењ, .1оке и Жан Жак-Русо само су тај план проширили". Кад овоме додамо како Рабеле карактерише Фраицуски нисац Виљмен, који вели: л Слободни и смели духови почели су обарати клерикални систем васпигања. Први реФорматор на овоме полу био је Рабеле, један дубок и разборит реФорматор са мпого

сатпре" — оида смо тиме казалп и подожај Рабелов у педагогпци. ПЈто се пак тиче ручнограда, ту видимо, да Рабеле сматра овај предмет као пеизоставан део хармониског образовања и сареме за ирактички живот. Он нам показује, како је и ручна уметност једна способност човекова, која се и код ученика мора неговати и развијати, јер без тога пе би се развијале упоредо све његове снаге и способности; неби дакле, могло битп хармопијског образовања. Иа онда, те радове треба учепик да зна и због њихове практичке вредности за живот, и већ сам овај разлог био би довољап да Гаргантуа изучава мпоге ручне радове; јер он се спрема за живот. И поред тога ручни су радовн и код Рабеле-а једно средство за очигледну наставу. Његов Гаргантуа ирави сам геометријска тела, иа чак и сираве, и у ручној уметности он се веК толико усавршио, да је унео да ирави „аутоматске сираве" — еараве које се саме од себе крећу. И кадјошузмемо на ум, да Гаргантуа као краљев син и будуКи краљ, треба да цеиа и да струже дрва, да везује сено и да обија жито, и да њега учитељ у евему томе обучава због тога што су то корисни радови у људском животу — кад све то узмемо на ум и сравнимо са оним, шта данашњи сељачки и занатлијски син у школи учи, онда смемо ли заиитати: за који ли то живот данагања школа сарема, кад се у њој све друго учи више, него оно, што је за практички живот најпотребније, и без чега управо пе може нп бити никаквог људског живота? Па и у другоме погледу, у погледу очпгледности могли бисмо с потиуним нравом питатп данашњу школу: да ли она зна, и разуме, шта то значи очигледно предаватп' А саморадња? Ко би могао спорити, да би Рабеле у данашњим шкодама нашао мпого више доктора Х.онлофернеса, (први учитељ Гаргантуов, који га је страшпо био заморио учењем нз књиге) него Панократа! (Доцније ћемо навестн врдо интересних примера из наших гакола, у којима ће се јаспо пидетп кчко се и саморадња и очигледност у многим школама са свим погрешно разумевају а још горе примењују једино због тога што пема извесних ручних радова). (Наетавиће се)

Издање и штампа краљевоко српске државне штампарије

Одговорни уредник АНДРА НИКОЛИЋ