Prosvetni glasnik

908

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ

ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

љишту балканекога полуострва. Најбоље еу проучене истарске и крањске, где их зову долинама. Тамо су најбоље развијени сви облици крша : долине, бездањице, пећине и подземни канали. Особито је занимљив с те стране предео између Љубљане и Ријеке. Босанеке и далматинске планине продужење су карнијсгсих Алпа или хрватско-крањскога крша 1 ); то доказују Факта и геолошка и орограФСка*). Отуда се и овамо налазе врло лепо развијене долине и остали појави крша. Има их у Флигау, креди, јури и тријасу 8 ). У Дрној Гори констатовао их Тице 4 ') у кречњаку тријаеком и кретацејском и доломиту. Сва је Дрна Гора покривена кречњаком, осем нартије палеозоичких шкриљаца око Кома (Кучког и Васојевићког), па и има вртача, негде врло пространих, ко.је зову иољима 5 ). Вбог оскудице роднога земљипгга, оне су код њих обделане, као наше нод Влашићем. У Грчкој има их много на Пелопонезу и између копајског језера и Еврииа, а зову их катавотрима. ПеКине, иештере, сииле, дуике, (Канина дунка у Кожелу књажевачком). — Има их у земљишт-у кречњака, доломита и гипса. Код нас их има у кречњаку, а највише их је и најлечше еу развијене у источној Србији. Тамо су: Преконошка, Лазарева у Злоту, Сићевска пештерина, Орловица, пећине у Вратарници (Безет и Бездан) итд. ; а у запад-

1 ) Мојоисовић: Ог1тс12п§е с1ег Оео1о§че \оп Вовпјеп — Негхе§о\ута. р. 181.

2 ) У овојој ТЈОдеди иоточних Алиа (Ет^ћеПип^ Пег 08(а]реп), која је усвојена и на овогодшнњем кон-. гресу географијском, Бем је са свим издвојпо крањске Алпе нз масива алнијског п саставпо пх са босанским и далматпнским планинама.

) У хрватској књижевности, поред понпкава, постоје још два термина за вртаче: долац п сврт.ш (Клајнћ. Прпродни зем.копнс хрватске стр. 99 и 1 14.) Овај последњи термин изгледа да је нревод, јер Немци п Французи зову вртаче Тпсћ1ег н еп4оппо1Г.

4 ) Оео1о§1бсће Оећетсћ!; уоп Ј1оп(;епедго р. 94.

5 ) Говинскп: Очерки Черпогорвж у журналу

руског министарства просвете (частв : ССХН за —

80 год.).

ној: ваљевека у Иетници, Таташница у Подрињу (Горње Кошље) итд. У ошпте еу пећине код нас еуве, оеим оних, које су врела и ионори, само их по мало влажи вода, што еа површине нродире. Улаз у пећину или отвор, којим она стоји у вези еа спољашношћу, зову уста (Подриње). Преконошка је једна од најзанимљивијих наших иећина. Налази се испод крша, који се издиже над њом око 100 м., а дугачка 4.00 м. и иекићена сталактитима и сталагмитима'). Има их, које су ионори, јер реке нестаје у иећини, као што бива са еврљишким Тимоком у Пандиралу; или су врела, јер вода извире из њих као цела река, као Бања у Перућцу (ужички округ), која избија као цела речица, Сврљишки Тимок у Перишу, где је земљиште, и осем пећине из које избија Тимок, нуно пештера: Вадивода, Пештерина итд. Даљи су примери таквих пећина, које су врела: пећина из које избија Дрнољевица под Плешем, Љиг, Чемерница, хомољски Бук. И мали и велики Пек имају евоја врела и ноноре. М. Пек протиче кроз тако звану Радину пећину. Назив спила чује се чешће у западним нашим крајевима, а помиње се и у песми: и полетну с ђевојчицом у те сииље камените. Суосаје или сушице су речице и потоци, који теку кроз кречњачко земљиште, и у којима вода пропада кроз жљебове и пукотине, те им је и корито безводно и суво све више што се иде ближе ушћу, а за време суша п цело. Код њих вода ретко застане и на вирове, и ту је нема. Такви еу суви иотоци и суве долине у вречном земљишту но многим нашим крајевима као у пожаревачком, нишком и јагодинском округу, па и ') По величини и дужини нодземиога канала, најогромнија је Мамутова пећина у Кентуци (сев. Америка дугача 18. км., за тим актелечка. пећина у горњој Угарској, дугачка 5.800. м., па Аделсбершка, чија дужина износи 5,5 км.*