Prosvetni glasnik

ПРИЛОГ ГЕ01 РАФНЈСКОЈ ТВРМИИОЛОГИ ЈП НАШОЈ

915

издижу брда, гламе, -како тамо кажу, састављена из гнајса, микашиста и лептинита, а само им врхови из кречњака. Кроз наше клисуре, дакле, свакад тече вода или бар има јаруга, којом је текла. Еарактерно је да се и река, која протиче кроз клисуру, назива клисуром у оном случају, кад јој је теснад прикљештио већи део корита и обалама дао кршевит и страновит изглед. Тако кроз ошљанску и страгарску клисуру, кроз клисурицу (крушевачки округ) Дервенту (ужичку), протичу речице, које се зову клисурама. Ове су клисуре дугачке : нема око њих нимало поља, већ се непосредно до реке издижу омчасте стрмени. На лослетку не просецају увек планинско било, већ негде и косе или у опште брдовит крај. Поред ђердапа у Бврони их има лепо развијених у Јури, где их зову сГизез- ама. Највеличанственији су, а и по лепоти и огромности надмашују дунавску клисуру, канони Еолорада, око којих се издижу врлети 1800 т високе. Даље канони Црвене и Црне Реке и Арканзаса, са зидовима од 1.500 —1.800 т . У народним се несмама помиње клисура и одговара данашњем схватању тога објекта. Тако у песми „Марко Ераљевић и Муса Еесеџија" помиње се Еачаничка клиеура, кроз коју протиче Вардар „(Уз клисуру тврда Качаника"), а у женидби Душановој има у једном стиху споменута клисура, али се не каже која. 0 Ждрелу не знам ничега позитивног, јер за сад нема непосредних доказа. Али судећи но том што се при почетку горњачке клисуре налази село Ждрело, и што је та реч народни термин за почетак канала храњења, ако бисмо смели по аналогији закључивати, изгледа да ж.дрело значи улаз у клисуру, и то улаз из нространије равнице, где ее нагло стешњивање јасније види. Тако је код горњачке клисуре, кад јој се нриступа из Отига, или код Овчарске — од Чачка 1 ). ) Ако се обистини, ишло би у прилог овој одредби, што се улаа у клисуру између Овчара и '

И сутеска је теенац као и клиеура, али много краћи; и кроз њу тече вода, само није прикљештена оноликом дужином као код клисуре. Њу граде две косе, које су се упутиле једна другој, а иопречке на правац реке. Изгледа да их је вода престругала, поделила и направила нролаз. Или је река нрикљенггена само с једне стране, па опет зову Каблара, како ми је један пријатељ отуда јавио, зове ждрелом. Мкх. Ник. Илић у „Гласнику" Х1Л1 у чланку: Моравска клисура међу Овчаром и Кабларом смењује клисуру ждрелом и обратно. Г. Мишковић у ихидрографији" и монографијама рудничког, књажевачког и јагодинског округа («Гласник| XXXIV, Х1ЛХ и 61) једне исте теснаце зове час клисуром, час ждрелом. Једпно се код г. Драгашевића појављује тежн.а, да их издвоји и разликује, само то разликовање није разговетно. Тако у археологијскогеограФијским истраживањима («Гласник» Х1јУ1), у једној примедби стр. 83., вели да јо ждрело, (( ако изгледа да је плашша прсла 1 ', па одмах додаје «изгледа, као да ждрело значи уста од сутеске, према томе оно је увек кратко, а сутеска иде и у дужину». Јамачно се ове две одредбе не могу сложити, јер, ако ждрело значи цело оно што је у иланини (( прсло к , онда оно не може значити само један део тога : «уета од сутеске®. Па и поред ових деФиниција г. Драгашевић употребљује ждрело увек у смислу клисуреу (( Гласнику» Х1ЛН ,у чланку „ Млава у Пек» : Куделиново ждрело, више Крепољина, «Вода из Бука нестаје у ждрелу ; то је суводолско ждрело, које излази у равницу млавску» итд. Па и горњачку клисуру зове увек или «хомол>ско» или ( , браничевско ждрело" (стр. 271), ма да у примедби (стр. 323) зна да то народ зове клисуром : «овде није потребно напоменути, да људи у овом крају, због села Ждрела, ту реч не употребљују више, него је заменише речју клисура 8 . Може се иоуздаио рећи да таквих промена у концепцијама нема и не може бити код народа, па је и ову промену допуштено свачим пре објаснити, само не тим, да је име тога теснаца народ самовољно, (( због села Ждрела", заменио клисуром. Нарочито не и због тога, што су то, по народном схватању, два различна термина, као што и г. Драгашевић тврди покушавајући да одвоји ждрело од клисуре. Ми смо ово напоменули, да бисмо представили, како се мало шта тачније зна о овоме термину. Међу тим овај баш пример о браничевском ждрелу говори за наше мишљење, јер се. у споменицима иод Ждрелом не разуме цео теснац, већ само улаз у теснац и место Ждрело. а можда се теспац и онда, у народној тарминологији, звао клисуром. Тако Даннчић објашњава значење Ждрела у «Рјечнику из књиж. старина" : ждр^ло, мјесто код садашњега манастира Горњака у Србији, ? гдје је цар Лазар зидао цркву Богородици.