Prosvetni glasnik

све подморске иланине, које се истина знатно издижу изнад дна морског, алн мало над огдедадом његовом, те услед тога н јесу впше као неки изузеци; ири свем том ио природи својој ово су онет праве веначне планине. То, што код једног тииа нланина имамо скупи груписање појединих узвишеља у венде, на којима су начичкани већи илн мањи стрми висови, и што код другог типа баш ових карактера нема, изгледа на први погаед као довол>ан критеријум за разликовање веначних иланина од старих масива, али опет, улазећи у саму ствар, студујући сам склон и историју земљине коре, дозћајемо за једно далеко иретежније обележје планиаа, обележје којима су све остале особине планинских система условљене: то је време , кад се нлаиина стварала, или другим речма старост њена. Где год се иредузимала истраживања, увек се долазило до једног истог закључка: венци су млајје, масиви су старије планине. У једном интересантном чланку од нре две године Ј ) ироФ. К. Наизћо^ег јаено је иредставно цео ироцес стварања планнпа; услед бочног иритиска у појединим деловима земљине коре збија се, набира, пуца и ломи и материјал, из којега су онц састављени („стене" ио геолошки); слојеви земљине коре бивају дакле од сваке руке убрани, испрепуцали, из првобитиог скоро хоризонталног положаја поремећени и доведени у други мање више усправни положај. Еад се сад, пош'!о се стварање једве планипе већ завршило, у околп и њеној буду таложили нови слојеви, онда ће ови вазда бити наслагаип у хоризопталне складове и, нрема томе, по тектоници својој вазда ће се јасно разликовати од ове старИје нланине. Пођемо ли п. пр. од Беча на Југ, видећемо, какоје обод планинскн све до Глогница састављен из поремећених слојева старији иерибда, од нрадоба на отирилике до средњег терцијера 2 ): проучимо лп нак саму 1 ЗеЦвсћгШ с1. 1)си1кс11.-Оеи1ог. А1репуег. 188 6 страна 1—21. 1 Овако со ређају ноједипа доба геолошка: Садашњост,

Иоао доба (Ксиозоичка иориода)

I Д и .1 у 1! и ј у м (појава човока, додсио доба), I Т е р ц и ј.е р (доминацпја сисара и тица),

равницу, која се одатле па на Исток пружа, обпђемо ли на пример циглане у Бадену нли Феслау-у, наћићемо, сасвим у неноремећеном хорпзонталном ноложају, илавкасту глину с грдним миоштвом морских шкољака и пужева ? осим тога цела је маса ове глние препуна мнкроскопских љуштурица од сићушних морских Јкивотнњица, ФорампниФера, да их се пз једне нрегршти само може стотинама изапрати. Проучавајућп ове Фоспле, можемо врло лако одредити и старост (геолонигу) номенутпх слојева. И онда ћемо доћп до врло важног закључка: да су и слојеви с-таријег терцијера учествовади нри стварању овнх нланнна, јер су и оии с осталнма поремећенн, а да су се слојеви млађег терцијера морали стварати иошто је већ цео овај ироцес свршеи био, јер лежп у нрвобитном ноложају свом. Последње н, као што је то доказано, најважпије иабирање земљине коре на овом месту нада према том у средину терцијера (или тачније у прву ноловину миоцена); нроучавање осталих делова Алпа изнела су свуда овај исти резултат. Еао што се видн, ова метода за одрођпвање старости какве иланнне јесте у ирппццну свом веома нроста. Служећн се њом геолози су уснелп, да мало ио мало дсзпаду доба главног набирања код већих нланнна, и да изведу заиста веома важан закључак : да је скоро у свих веначних иланина набирање и кретапе маса њихових трајало до иочетка млађег терцијера'), а да су сви масиви још од много старијих иериода геолошких морали стојати неиомични и тек изузетно

Оредње доиа (Мезозоичка периода)

Старо доба (Иадсозоичка периода)

1К р е д а ■Тура, ГГ р и ј а с

С (дс ч Циј с ( Т1

(доминаа рептида), Нерм (први рептили), Карбои (ирве амфибије), Д е в о п (многобројпе рибо), Сидур (прве рпбе на измаку сидура), Кгембријум (нема још кичмсњака),

/(нема још никаквих посиПрадоба ; гурпо констатованих пи (Архаичка иорпод.а) ј зкивотињских ни биљпих ' трагова). 1 Мали изузстак чине само Пиридеји, код ко•јих јс посЈСдњи иоцрст морао наступити ма.10 110што прс срсдипе терцијера. 11рим. аут.