Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВИОГ ПРОСВВТНОГ САВЕТА % .... . _ .. . ... ;

начки борили, и како су бранећи своју отаџбину изгинули. Биће од ових странаца и таквих, који не саио да (м. што) ће вам се хвалити својом отаџбином, него ће чак и вашу отаџбину кудити. Они Ке вам говоџити: да стари Срби, а то су ваши дедови, нису волели своју отаџбину; да се нису за отаџбину борили; већ да су били страшљивци и кукавице 1 .) Како би ви онда браниди своју отаџбину? Како би ви доказади тим странцима да нпје истина, што онн о нашој отаџбини говоре?" На то нисац одговара, да би деца морада ћутати и тиме нризнавати да је о гаџбина тих туђннаца боља од сриске; а зашто? За то, што она још не знају кодико су њихови дедови своју — српску — отаџбину водеди и како су се с непријатељима јунанки бориди. А то ће српска деца, додаје писац, у шкоди научити, на ће о том нешто и из ове књижице дознати.... Донустимо, најиосде, да срнско дете за неко време и.буде у забуни, те не умедне туђинцима одмах доказати, да је његова отаџбина боља од њихове; ади шта ћемо, ако дете и мадо доцније, пошто прочита и II чданак нишчев, у ком се говори о сраској ароиасти „ оиет не умедне ништа одговорити, иди бар оиет буде у забуни, кад у том чданку дозна, да су Срби проиади са несдоге своје и због издаје Вукове на Косову ? Остављајући да мадо ннже кажем коју више о II чданку „Цвети", пустићу овде писца, да ми на стављено питање одговори. Онбијамачио ово казао: „Исгина је, да се дете ни из I нн из II чланка још неће довољпо уверити о љубави његових старих нрема отаџбини, ади чекајте док дете прочпта цеду књижицу: посде II чданка ,о иронастн" додази III чданак „о роиству", на IV „о борби за сдободу" итд., и дете ће из њих дено увидети, да су се његови дедови научиди водетн своју отаџбину, те се и сдагати ночеди, па ни онаквих издајица, као што је био Вук, нису имали." Тај ме пишчев одговор нимадо не буни. У том баш н јесте невоља, што дете треба да прочита сву књигу, па да код сваког чданка ириднчно размгаиља, да једне Факте с другима иореди, на да само и изводе из тих Факата чини, те да, на посдетку, увиди морад ових прича, да заводи своју отаџбпну итд. Ади и ако би, може бити, све то н могао учиннти '). Ову сам тачку ји подвукао. РеФ.

ученик IV. разреда, на највише п III. никако не верујем да ће то моћи учинити н дете, које је тек свршпдо 1. разред и коме се и у шкоди, рекао бих, без потребе намеће вмше књига, но што његов духовни развитак донушта. То би дете, гоњено радознадошћу и частољубљем (добидо књигу на исииту!), може бити прочитадо ночетак ове књпжиие иа, наишавши на прву песму, одмах прескочпдо празни текст п тражидо и друге стихове у књизи, те т,а и њих ирочпта, иа може бити п на намет научи. Посде онога што рекох у оиште о садржају цеде књижице нцје, мисдим, нотребно износити оиширније и све остадо, што је иисац казао у другим чдакцима, те ћу поменути само најглавиије ствари. Тако: у II и III чланку нисац врло мало и говори сам, него су у П-ом готово све и сва народне песме о косовском боју, а у Ш-ем већа полошша Драгашевићеве песме „Јека од гусада." Исто тако, у IV чданку, чији би садр ?кај требало да буде ирича о нашем I устаику на Турке, гдавно су уметничке песме „ХаФИС иаша" Мите Поповића, „Курсуда" Драгашев.ићев и скраћен (у нечем н иромењен) завршетак Драгашевићеве „Јеке од гусада." Пајвише писац говори сам у чланку V (Српска слобода"), у коме прича о нашем II устапку, о кнезу Милошу и о значају српскога иразника „Цветн", у кратко иомиње вдаду кнеза Михаида, па, додирнувши осдобођење нових српских крајева, завршује с проглашењем српске краљевпне и номеном свпх наших државних нразника. У овом чданку (може се рећи, да је он пнсцу најбоље иснао за руком) нашда је себи место и Змајева иесма „Памтите, децо", коју је нисац не само скратио, него и знатно нроменио. На носдетку у II чданку нисац казује асељу: да се сви Срби оелободе роиства, те, нодстичући маде Српчиће на љубав према отаџбини, преноручује им се, да се угдедају на своје дедове, па да српски Краљевић, кад одрасте и сам буде Краљ, узмогне с њнма осдободити цедо Срнство. И ако су у овим другим чданцима несме и стихови заузеди више места него сам пишчев говор, оиет и тога говора има доста. С тога ћу овде најпре навестн само неке речеиице пшнчеве, те да се и одавде видн како је тешко говорити децп I. разреда осн. школе. Писац