Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТА.ТИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

навикне гледати све на једну нсту страну шк. дворпице , све ђаке подједнако надгледа и потпомаже. -— Не сме се допуштати. да ђаци за време саме наставе прибелешкама и запискама слабе пажњу ; ђаци ће само но налогу учитељеву(-ичину) бележити. — Као што је најзад саветно и пробитачно, да ђаци сами врше лакше послове у школи, као: да квасе сунђер и бришу таблу , да прикупљају и раздају писаљке, писанке, цртаеке, вежбанке, за време одмора да доносе пијаће воде и т. д., тако је исто потребно изречно наноменути, да учитељ(-ица) не сме ђака употребљавати на своју личну и домаћу службу. В. 0 настави. Размотривши прва два главна образовна чиниоца нар. школе; учитеља и дисциилину, на реду је да се иозбори и о трећем глав. образовном чиниоцу: о настави, којој се у општим методикама намењују читави одељци, а посебне методике и не зборе ни о чем другом, до ле о њој. Настава је без сумње иајглавнији иосао сваке школе, иа дакле и школе народне, јер су ње ради и досле подигнуте толике школе а подижу се још и данас, само што се с правом захтева, да настава у нар. школи не само поучава, нагомилава знања , но у исто време и да васиитава, а докле се у ђака умножава зпање и изоштрава разум, моралитет у подмлатка не сме ни у чем попуштати. И у новије време, поред Коменскога од пређе , почело се жалити на изопачен школски дух, којим се , на рачуп образовања разума, хтео занемарити развитак вол^е и душевности (нарави, ћуди), јер без овога другога оно нрво није довољно ни појединцу, још мање пак свему пароду. Било би уцраво чудо психологијско, кад би се могло и замислити, да ваљана настава посеби и може шкодити моралности (нарав ствености), та она, шта више, не само што

просвећује ђаке, аего још и морално утиче и делз је на њих , јер докле им опа ве3 УЈ е ДУ Х за познавање једнога предмета, дотле га (дух) у исто време одвраћа од неморалних склоности и дела. Пробудимо ли и развијемо ли у подмлатка љубав ма којој науци, онда смо тим уједио већ доста урадили против сурове и ниске чулности. против штетне лености и расејаности, као што се и довољним знањем и образовањем разума много слаби надмоћство осећаја, аФеката , мангге , заноса и празноверица. ( 0 начелима наставним). Ко хоће својим размишљањем да добије нојам о општим наставним начелима , што је врло подесна претходиа студија за свакога школ. пос.ченика, тај нека их што тачније проучи , иека им иснита смисао и опроба вредност. Одвело би нас у недоглед, кад бисмо хтели овде све чувепе педагоге наводитн, но на одмет пе ће бити никому, ако се систематски исцрпу досле већ изражена и опште призната правила за укупно пословагве паставно. Према томе, може се муком прећи преко многих старинских мудрих изрека, које у ночетку имаху општиј.и значај и тек се доцгшје нарочито применише на наставу. — Ратих је покушавао у новије време да Формулише правила о настави, а Јован Амос Коменски беше ипак први који је извео иотпуну систему општих наставннх начела и која заслужује особиту пажњу, само што се не може о њој овде потање говорити, као нгго нема места да се збори и о начелима познијих бољих педагога: Нимајера, Шварца, Денцла, Церенера, па и самога гласовитог Дистервега, који сви од реда заслужују наше особито признање и захвалност, а иоглавито начелне одредбе Коменскога, Нимајера и Дистервега. Одајући радовима старијих дидакти-