Prosvetni glasnik

Политички и кн>:

га држаше тадашња црквена хијерархија, поче ио мало ишчезавати. Све се чешће сташе јављати иротестппротиву окова, у које оидашње свештепство спутаваше слободни дух људски; све се јаче поче изјављивати неодољива тежња, да се тих окова ослободи. Проиадоше многе предрасуде / које бејаху главни ослонац ауторитету папском, а с њима поч.е слабити и снага биготисму, којим се одликоваше тадашње доба. Уздрмана вера у неногрешивост иапску, даде јачи и живљи иолет духу и мисли људској, који сташе проницавати све дубље и дубље у ненормалне одношаје тадашњега човечанства и у тајне природне, чије ненознавање бејаше извор оним силним празноверицама средњих векова. Таквим иоследицама у области духовне културе уродишс чињеннце, које беху створене у Европи иосле крсташких ратова. Са свим је прпродно, што је јаче духовно напредовање потакло унапред и материјално развиће ондашњег света. Веће иознанство с пределима и народима удаљенога Истока и њиховим природним благом изазвало је нотребу, да се с њим ступи у ближи додир трговачки, да се нроизводима Истока створе пијаце у Евроии, а европским на Истоку. Отуда јачи полет трговини, помоћу које дођоше до великог гласа и још већега богаства многе слободне вароши европске; отуда, уз номоћ јаче пробуђене тежње за зиањем, жеља, да се прокрче нови иутеви ондашњот трговини с Истоком, да се иронађу нови предели и стране света, о којнма се дотле не знађаше. Материјално је снажење створило могућност, да се на темељу старих римских институција подигне тз. (( средњи сталеж", а то је бно дубок удар у основу ФеудалисмаПолагано али стално рушила се зграда, зидана од ироиасти римске империје, кроз 10 векова историјског живота, којој у основи бејаху Феудалисам п биготисам, а са рушевина њезиних свитало је прозорје новога доба у животу нарбда. XV век је зора тога новога доба, доба нрепорођаја, коме је најпогодније земљиште било у Италији. Одатле се раширио на све стране, носећи кроз сву Европу здравије иогледе, којима је разгоњена дотадања учмалост и у иолитичком и у духовном развијању. Свуда се осећао нови дух; свуда се јасно опажало и осећало сви-

РАЗВИТАК 21

тање новога доба, које је наговештавало ведрије дане у бољој будућности. Незадовољни оним тесним кругом идеја, које се тицаху само цркве и Бога, слободни мислиоци. чији се број осетно увећаваше од доба ВиклиФОва. радише све енергичније, да нробију оиај мрак иезнања, који не даваше да се прозре све ништавило дотадањег уређена црквенога, сва неоснованост многих догмата, о којима дотле не могаше бити сиора, и који иоглавито даваху маха снажењу силе и моћи папске. Тежње ових мислилаца, наишавши на већ спремљено земљиште. нађоше повољан одзив код ондашњег света, х^ојп је већ поодавно ххочео губитн веру у непогрешивост папску и аутентичност многих аксиома религиозних. Заметнула се борба, која није могла остати без утицаја на ток и нравац развића политичких догађаја, јер су онп, са своје стране, просте али често пута крваве изјаве тежња за остварехвем идеја, којима се сувременици одушевљавају. II ако сва та борба носп поглавито религиозно обележје, нпак јој се никако не може одрећи културни значај, Х1е само с тога, што је борба знак живота, него и за то, што је имала врло многе и врло корисне ххоследице ххо даљи развитак и политички и духовнн. У оба се ова правца народнога развијахва опажају знацн већега живота и живљега нолета. Да не улазнмо у нодробнију анализу политичких догађаја, по којима XV век добива своју вредност у историји, мн ћемо се задовољити кратком али исцрпном карактеристиком овога доба, коју нам даде један одлични француски историк. (( У XV се веку шири и историјски хоризоххат онако исто као и хоризонат светски ; ххадају уске границе, у којима се дотле креташе дух људски. Као да се диже једна велика завеса, која нам открива нове земље, хтове народе, огромну позорницу, на којој видимо Еврогхљаххе, како проносе своју радљивост и своје страсти, своју индустрију н своје мане, своју религију, хха и своју тираннју. Земља је пространпја него што се и смело мххслити у средњим вековима, лепша, богатија него што се и сањати могло. С ону страну океана, тамо преко оног воденог појаса, који је тако дуго доводио у питање одважност најсмелијих мрнара, наука 1е назрелаземљу...и нронађоше земљу, већу однашега коптинента,