Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

Вапредном научиошћу побијао је за тим Н. Сг. Ђгоп хииотезу о тоталном унп1птаван .у и поиовном стварању органског света. Огромним познаван>ем Факата, правилннм судом о њима, и истицањем главног значаја пм успео је Брон, те се у велико отпоче одступати од Кивијевих и Дорбињијевих идеја. Показавшп да има врло много Фела што ирелазе из једне Формације у другу, он долази до закључка, да се гранпце изиеђу појединих Формација не могу пикако објаснпти Кивијевим катаклизмама. Оргапски се свет од пскони па на даље непрекидно ширно, прелазећи из Формације у Формацију. При том су иеки типови нзумирали, а други се јављали, али никада и никако нису могле све бнљне и животнњске Феле у један м IX нн постати ни проиастп. То му најбоље казује стратпграФија, коју је врло добро нознавао. Оиа егзактна разматрања, ма да су доста сувопарно писапа, била су ппак од већ,т значаја, но доцннја ФилосоФисања Бронова, која се, као што је тада махом било код немачких природњачких ФплосоФа, песрећно свршавала. Главна је дакле заслуга Бронова, што је почео одсудно сузбијати дотадању хппотезу о револуцијама земљиним, која је веома сметала развијању геологије, па дакле штетно утицала и на палеонтологпју. Последњи и одсудан удар свима катаклизмама задао је генијални енглескн геолог СћаНез Бусп, Дугим и егзактним својим проучавањем, идући вазда од простнјег к сложенијем, Дајел је у својим епохалним „Основима геологије" (Рппс1р1е8 о^ §'ео1 о§-у) дошао до резултата, који је преобразно геологију п дао јој пову еру у развићу. Срушпвши пак катаклизме урадио је , да ие буде далеко и нова ера за палеонтологију. ,1ајел је врло лепо увидео, да, ако желнмо што правнлније и што боље схватитп какве су биле прнлпке за време нређашњпх геолошких епоха, да разумемо како се наслагаше п расподелише све оне разнолике творевине геолошкпх Формација, онда треба пре свега да нро• учимо каквп су данас сви они геолошкн агенти, који стварају, мењају и руше матерпјал, што саетавља земљину површпну. Доказујућн тако велики значај динамичке геологије, он је у исто време истнче као полазну тачку својих разматрања. Ово је прва главна пдеја У1ајелова; друга, тако исто важна ,Ј1деја његова била је у томе, што увпђа огроман значај времепа, као геолошке чнњенице, оног дугог, предугог геолошког времена, о коме дотле није нп вођено рачуна. Спојпвши ове две ндеје. он на један пут добива кључ за просто и лако разумевање многих и многих ствари, за које су се иначе морале сваки час иотрзати катастроФе и друге,

све страшне стварг.. Еапља камен дуби, ноточићи брда руше, реке дубу клисуре, стварају делте и промењују чигав изглед терена и у самом току овог кратког доба, што га људски род памти. Ја колико је силиог времена прохујало, док се изврша оно многосгруко промењивање у расподели између суве земље и воде, што нам га јасно показује стратиграФнја, док се у морнма разних Формација полагано иаслагаше онн грднн седименти и нагомилаше читава брда од љултурица најсићушнијих животињпца и биља (ФорамипиФера, алга п т. д.), док живише и нзумреше они најрашоврснији типови, што нам их показује падентологија, и т. д.!.. Овде нам се ствара нмпозантна слика. Сшан материјал, нотнснут с врх иланина н брда н теран, дејством воде. креће се све ннже и ниже, к мору Вода, која је мотор и носилац свега овога, јури, стиже у море, попово се под уилнвом сунчане топлоте враћа у атмосФеру , наново пада на земљу, да наново предузнма исти пут и исти ред. Непрестано се с брда п планша сноси матернјал земљине коре у долине, из долина у равнице, одавде II с обала у море. Оно што је тежз н веће остаје блнже, оно шго је лакше п Финије пде све даљз од полазне тачке. Силне и нлјрлзаолрсдијз жчвјтиње н биљз жнвз, множ> се, изуаиру, д )снзвлју у воду и .111 су већ ту н б и 15лј у слхрањене; јављају се нови тнпови, цветају, на уступају место другом неком и т. д. Морз се лагано крзће, заузнма друге контуре п нремешта са собом попрпште оног сплног броја најразноврснпјич обднкл органског свзта. Сува се земља бори са својим такмацем, морем, бранећи дом хиљадама хн Бада стаповника свој ix. У овој неравној борби подлежз она на једнои месгу, нобеђује на другом. Онде, где је негда било дно морско, ионосно се днже врх планине, и обратно. Ову свечапу непрекидност ирекидају по кад кад огњенн вулкани, јављајућн се на најразлпчитнјнм местима и у најразличптпја доба. И ово траје овако вечито!... Људоки разум гледа у ову сдику ; онјој види поједпне делове, али не може да добнје тотадан погдед на њу. Осећа огромност њену, али је није у стању промерити: јер нема мерила за бескрајност. И кад се у овом дугом и предугом геолошком времену сумирају п најсикушнији радови, рззудтат посгаје огромш. Сграховнте катастроФе Кивијеве апсолутно су непотребне.Е го у чему имају идеје Љјелове значаја за развиће палеонтологије: на место људском уму непо.јмљивпх , натпрнродних сида ставља он дуге периоде времена, а оставља да раде, ади непрекидпо раде, исте оне силе, којима природа п данас располаже, и којима ће вечно располагати. Живот органског света нде