Prosvetni glasnik

НАУКЛ И

Петровићу Харлову (,Степском краљу Лиру") : што овај доводи свој род из старине, и хотећи се уједно подсмехнути њего1 ;ој огромности и незграпности, вели му да род његов (Харловљев) по свој прилици полрзи још из времена, кад су живели па земљи мастодонти и мегалотерије. Харлов не разуме тих учених термина, али види да су речеои у намери, да му се нанесе увреда, п груне, бацч, тресне, у одговор чиновнику, опет једиу увреду. Ово наше: груне, бади, тресне, изражено је у руском глаголом: брлкнутв: „Можетт, бнтг,, — брлкнулг онђ (Харловг), — нашЂ родт., точно , оченно древшн...." Овде сад долази једна велика грубост, из које је јасно да брлкнулг има значење које му мало час дадосмо. У другом примеру је брнкнупсл употребљено у свом, ио свој прилнци, лрвобитнијем значењу. Харлов руши своју кућу, и стојећи на крову, баца греде и даске доле. ,. Длиннал доска полетћла сверху — и, перевернувшисБ раза два на воздух1з, брлкнуласг> на земв у самихт> ногт, Слетшша" овде је брлкнутБса употребљено у значењу: всћа11епс1 1пп1'а11еп. Наше набрскнути на поменутнм местима у народној песми не ће бити дакле у свезп са бре!, но ће пре бпти у сродству с рускпма брлкатБ, брлкнутБ = е!ета§ зсћа11еш1 ћншеНга 1 ), брлкнутБ словцо = тИ: ејпеш №ог(е ћегаизрШгеп или бракнутвсд = зсћа11еис1 ћЈпћПеп. Еао што је Харлов оштро, грубо и сурово „брекнуо" на несносног му чиновника, тако је и наш јунак брекнуо, набрекнуо на свог жутог хрта, илц на бабе Шумадинске, који нас случај одмах сећа и на наш глагол обрецнути се, обрецивати се, што ће такођер и Формом и значењем бити сродно с „набрекнути." У Вукову Рјечнику имамо записан глагол забрекнути, забреКи, а познат је п данас у језику, незаписан у Вука, глагол набрекнути, набреИи, г ) којн од прилике псто значп што и забрскнути. Кабао се меће у воду да „забрекне", а кад се жиле услед врућине илп навале крви рашире, велимо да су на') Писцу се омакао магол бречати, записан у Вука са значењем: кпа11еп, ћаПеп, зопо(»Пушке брече, ајунацијече"), а наведен а у Микл. Е1уто1. Л^бгкегћ., стр. 21., уз основу ЂгепЈса-, уз коју долази и руско брлкатБ, брлчатв (па и бренчатБ, бранчатБ). Исто значеље има и хрватско бренчати (Мнкл ., Е1;ут. ЛЛ 7 бгк. помиње само брунчати, 1. с.), које наводи Б. ЈагиК у својој »Огат. јег. ћегу., I,* стр. 15., па овамо иде и наше бренцс, записано у Вука (<1ег 61оскеп8сћ-№оп§е1, р18ИПит сатрапае), али не и у Миклошића. П. П. Ђ. 2 ) Као да неће бити истога ностања ови глаголи с иредњима: и Микл., Е(;ут. \Убг1;егћасћ, стр. 21., има пре основе Ђгепка- и основу Ђгепк-, уз коју наводи истина само : иољскопаћггеМу, пп^ебсћ^оПеп, ируско брлкнутв, апвсћ№еПеп, али уз коју извесно треба додати и наше »набреинути, набрећи* и »забрекнути, забрећи,« у истом значењу »апасћлуеЛеп.« А можда би од ове друге основе (а не од 1>ег1с-) требало изводити и реч брекиња, ч. ћг-ек и мр. брјакина? — Упореди и у Данич.-Академ. речнику речи: брекати се, брбктати, брецати, брехати, и т, д. П. П. Ђ,

НАСТАВА

бреклс. Као што се у оба ова случаја у кабао и у жиле купи пешто мало по мало, док не забрекне или не набрекне, тако се мо;ке узетн да је и руско брнкнуп н сриско (на)брскнути у Фигури употребљено да се означн, како је онај који жестоко, нагло, грубо говори, брекне илп набрекне, пцн нечега, л.утине, номаме, јунаштва и т. д., те кад изговара, он брекне, набрекује — као што се доиста за набрекле жиле и велп да брекћу (бректати). Овнм мислим да сам бар наговестио сродстпо онога што ће бити доиста сродно, а вештијп раднпцц могу ово још и боље од мене доказати. 4. Левер. Реч ова не мора. бити турска, као што показује звездица у Вукову Рјечнику, но би она могла битп н искварено клсврстг. Пстина у „Турске и нсточшске речи у нашем језнку" од Ђ. Поповнћа читамо за ову реч да је турска: т левер м. војник са царском платом; долазп од араискога нефер," но и клсвреп,, које се налази и у првим ст. словенскпм преводима Новога Завета, могло би и по сиољашњости и по значењу бити нсточник нашега лсвср. Клеврет у речнику Павловскога овако је нротумачен: Ш. соШђегШз, с1ег Сатегас!, 6е1аћг1е, ТћеЛпећтег: „обрћте единаго огб клеврета своихт, (Мат. XVIII. 28.)"; у Вукову преводу Н. 3.: нађе једнога од својнјех другара. У „Савиној књизи" по Примјерима Ст. Новаковића преведено је овако : „и шБдт, раб г б тт, обрћте единого подроуг-в своихб." У ЗограФСком јеванђелију и Маријаиском остало је клевретт,, колико се сећам, непреведено. Мождаје ово означавало какве чпновнике на старом српском двору, па је народ, будућн далек од двора, пренео то име и на војнике који прпмају царску плату. Да је пак лсвер врло лако могло постати од клсврето, видн се на први ноглед. У „Записки кн. Е. Р. Дашковоб" из 1805. год. (шт. у Л.ајпцигу у „Международнал библштека-' Каспровича, т. XIV) налазимо клеврет г б у значењу дворанин, човек на двору, придворнп в1ш1и чиновнпк. 5. Придрнуо ое. У Вуковој II књизи народних песама, стр. 241, ст. 534 читамо: Љутит Марко, па се иридрнуо. Овареч није у Вукову Рјечнику никако записана; Без иредлога ири спомпње Вук сродне овој речи: дђнов, дрнбва 111. с!ег 1о11е 8сћге1ег, скшозив, 4иг1обиз; душути се, дрнем се V. V. р1. помамитп се, (о11 №егс1еп, швашо; дрнпвање п. с1аз То11 теег<1еп, 1пзаи1а и т. д. Придрнуо се стоји очигледно с овима у свези, а ради тачнијег установљења његовог значења, неће бити излишно напоменути ову исту реч, како се у руском језику употребљава. Тамо имамо: раззадоргтсх х. г. 1. ш НИге §ега!ћеп, зЈсћ егеј-