Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

ред. Прави смер учењу датпнског језик.а је читање и добро разумевање римских класика, а тиме уиоредо иду и остале добре, научне и васиитне, стране латинског језнка. Између иауке о облицима п читања класика стоји синтакса латинског језика. која се мора добро проучити, ако хоћемо да нам ученици разумеју и схвате садржину класпка, ако хоћемо, да ученицп упознају начин мгипљења и особнне римског народа, да утврде знање из свог матерњег језика и да се знају иравила, која владаху и владају између мишљења и израза. Еакав ће бпти нрограм из латинског језика зависи од тога, како и кад ће се предавати сннтакса латпнског језика ? Дак нам гимназвје беху седморазредне у VII. разреду предавао се латински језик са 4 часа недељно; по нрограму имала се учити латинска синтакса Јована Туромана, а уз синтакеу имали се преводити „Синтактички Задаци", I. иИ. део од истог писца; поред тога читале се биограФИЈе Корнела Непота, Програм беше доста кратак, нејасан, неодређен, а и иреме учења кратко; зато се ваљада нрограм нејасио, неодређено н изводпо; јер обнчно се из синтаксе учило: слагање субјекта и предиката, атрнбут и апозицнја, слагање прономена; свршила се наука о падежима: ассиваНт, с1а!п г , §епеШг, аМаМу. Уз ово се преводпло нз I. дела „Синтактичких задатака" поред читања Непота. * Кад узмемо у обзир целу синтаксу, па је упоредимо са знањем, које су ученици износили из гимаазије, можемо слободпо казати, да је знање ученика из спнтаксе бпло врло незнатно, да су из синтаксе учили баш онај део, који је за памћење најтежи, а у ствари је најнезнатнији (осим слагања у почетку) део синтаксе, јер се приликом превођења класика може најлакше и најпоузданије научити ; ту нема много разлагања, него се мора запамтити, да ови или они глаголи, придеви захтевају овај пли онај падеж. Погрешка у предавању синтаксе била је та, што се нису важније партије и конструкције прелазиле из синтаксе, или да ученици нису ни узимали у руке синтаксу, него, да им је наставник приликом превода Корнела објашњавао правила, која су у дотичном тексту била прнмењена. На тај начин ученици би на самом извору језика научили синтаксу, и то врло лако и темељно; знање, које би ученици изнели из гимназије, било би округло и јасно, а стекло би се више практички. Сада, када се отварањем VIII. разреда даје ученицима прилика, да боље и опширније уче латпнски, не смемо допустити, да учевици п даље

уче латннскн онако и у оном правиу, у којем су да сад училн ; програм и предавање морамо тако удесити, како би учеппцп што пре и лакше нрпсвојили главне конструкцијс из ситгаксе, да би што пре могли пристунити главном смеру учења латинског језика, а то је разумном читању римских класика. Латпнска сннтакса се може на два уобичајена начина предавати. Може се после темељног знања из науке о облицнма одмах прећи на читање класнка, иа при сваком примењеном правплу споменути ученику, да је ту ово или оно правило примењено, и то овај идн онај случај примењеног правила. При оваком учењу синтаксе мора наставнпк у тумачењу правила и набрајању разних случајева бити врло обазрив, да с ученицима мало преводи и да ученнцима тумачи поједина. правила: прво најважнија, па за тим она, која по важности својој прво долазе; са знатнијег ка незнатниЈем треба да иде, док не обухватн у главпом цеду спнтаксу; тек онда може прећп и на мање важна правила; ади само она правида и случајеве треба да наведе, који се у тексту виде. Наставник мора пазити, да једно правнло више пута не спомене, а друго никако. Овако учење синтаксе је лако и темељно, ади све завнсн од вештиие наставникове; тнме се избегава оно сувопарно меморисање нојединих правила, а кад дође да се примене, ученик, поред свег теоријског знања, не уме да их примени. Други начин предавања и учења сиитаксе био бп онај, који се обично употребљава и код нас и на страни. Прво се пређу из синтаксе најважније и лако разумљпве конструкције, и уз то се преводе реченпце с латннског и српског, у којима се прилењују научена правида и конструкције. Посде свршене синтаксе преводе се римски кдасици, и тада се понађљају већ научене конструкције, адп се поред тога ведика пажња обраћа на тежа и ређа нравила аз сиитаксе, наравно ако су у тексту примењепа; при преводу нази се на разлику између латинског и матереег језика, нази се на особине језика, којих никако нема у синтаксн или су врло ретке. Овај начин може се и код нас употребити, п то да у VII. разреду пређе наставник с ученицима но сннтакси Ј Туромана : слагање су бјекта и предиката, атрибут и апозицију, слагање прономена; науку о падежима: ассиеа^т, с1а(лу, депеПт, аМаЦу ; одређивање места и времена, имена градова; 1ешрога и соп8еси(ш 1етрогит; конјуктив у главнпм и споредним реченицама ; ассиваИт сит тПпЦјуо ; а1)1аИ \и8 а1 )8о1и(и8, и то све у најкраћим