Prosvetni glasnik

о повој годипи ово 1одине. До сад су деца изра дила прбко 1000 корапп, за које је узето око 1000 дип. Осим тога деца раде у шк. врту, а с пролсћа гаје свилене бубе. Друштво има само 250 чланова, који плаћају по 6 дин. па годину. Али су добровољни прклози велики. У 1890. голини имало је друттво преко 25.000 дкнора прихода. Да ово друштво, које сада има у каси преко 40.000 динаро, лепо напредује, заслуга је владе, која га врло потпомаже морално, и садашње управе општине београдске, која води озбиљна рачуна о овоме друштву. Међу тим и сама друштвена управа ништа не предузима без споразума с владом и ошптином. ј Дом сиротне деце на Врачару за сада је је- ј дини у Краљевини Србији, а колико је нама познато, и у целоме Српству. Н. )Т.

Иноотранство. Велике школе у Француској. — Ни Фран цузи немају свеучилишта или университета у смислу јевроиских, особито немачких, целокунних вели ких школа. Сад се ради на том , да се поједини Факултети у разним градовима Француским, особито у Паризу, удруже у једну, „университетску," целину. 6 тога сејош може говорити само о Француским факултетима и другим великим школама, али с тога није њихов рад ни мало мањи од Факултета кога било немачког свеучилишта. Све ове више Француске школе иочеле су јаче напредовати од седамдесетих година. То се најбоље може видети из ових циФара : г. 1875. било је записаних ученика у свима тим школама само 9.963, — у годинп пак 1888. тај се број готово удвојио, јер је порастао на 17.630. Париз стоји на челу: 1888. бројио је 9.000 (у овој, 1890. г., има 10.000), за тим Тулуза с 1200, Бордос 1000, а најмање је имаоКлермон: у сва 3 своја Факултета 96 ученика! Број ученика нрема сталном броју становништва онакав је исти, као н у Немачкој, т. ј. 1 ученик на 2000 становнека. Занимљив је број женскиња, које је добило Факултетску диилому: 87 имају звање бакалавра књижевности и 2 — магнстра књижевности; 113 — бакалавра Физичко -математичких наука ; 16 — магистра, и 1 — доктора Физ .-матем. наука; 1 има звање магистра права ; 35 имају звање доктора медицине, 4 — Фелдшерско. Од ових 35 женских доктора само је 8 Францускиња (рускиња, махом јеврејског порекла, има 12). — До 1873. год. имали су богате и чувене университетске библиотеке само Сорбона у Паризу и медицински Факултет у Монпеље-у. Сада је на Факултетске библиотеке буџетом одређена сума од 550.000 динара. Париска универс. библиотека има 300.000, у Монпеље-у 82.000, у Бордо-у 61.000, у Л -ИЈону 57.000 свезака. — Пре четрдесет годииа Факултети су се издржавали самн собом, јер су имали ириватних доходака више, но ц1то их је држава плаћала; сада, напротив, у год.

1887. утрошено је на све Факултете 11,500.000 динара, у коју суму улази само 4,700.000 дин. од школарине и такса за иолагање испита, те је готово 7,000.000 дин. издатака пало на државу. У ову суму улазе 3,300.000 дин., трошених на више иосебне школе осим Факултета, као: на Со11е§е с!е Ргапсе — 500.000, на париску ]5со1е Коппа1е 500.000 , на природњачко - историјски музеј 1,000.000, на оисерваторије — 700.000, на школу Виших Студија — 315.000, на школу нсточних језика — 150.000 и т. д. У години пак 1888. утрошено је на више образовање у Француској 14,500.000, док је на средње-школску наставу нздато — 17, а на основне школе — 90 милиона. — Плата Француских Факулт. ирофесора још заостаје иза проФесорске плате многих немачких и енглеских проФесора. У провинцијалнпм Факултетима она се простире од 6 до 11.000 динара; у париским пак од 12 до 15.000 динара. И ако закон допушта једном проФесору да може вршити две дужности, опет ни у том случају његова плата не сме прећи цифру од 20.000 динара годишње. п. Школовање у Саксонској 1889. год. — Из службепих извештаја о школовању у Саксонској имамо ове податке : на 3,182.000 становника долази 2205 јавних школа и 1934 накпадних курсова. У прве је било уписапо 578.794, а у друге 74.659 ученика и 1279 ученица. У приватним заводима учнла су 6732 детета, а код куће 952. Учитеља је било 10.102 (у том броју 2413 учитељица). У средњу руку долазе на једну школу 4 учитеља. — 210 учитељица предавале су научне предмете, а остале су училе само ручном раду. — Издаци на школе износили су 18,154.456 марака (око 22 милион а динара). На подпзање нових школа одређено је буџетом 3 Ј / 2 ми_ лиона марака. вез. ТЈШ. Основне школе у Француској. — У школској год. 1888.-89. била је, но „Кеуие рес1а§'0|одие, С1 у Француској свега 81.671 основна школа., од којих је било 67.340 јавпих и 14.331 приватна. Свих наставника у овим школама било је 142.660, и то у јавним школама 100.913, а у нриватним 41.747. Према 1.886 -87. шк. год. увеличао се број у јавним школама за 2144, а у ириватиим за 1861 учитеља. У свима овим школама било је разреда 136.562, и то у јавним школама 99.540, у приватним 37.022. Према 1886.-87 уве.шчао се број разреда за 4253. Ученика било је у овим школама уписапо 5,623.401, и то у јавним 4,446.851 и у приватним 1,1 76.550. Године 1886.-87. упнсано беше деце 5,596.919; год. 1887,88. 5,616.510. — 1. јапуара 1890. год. било је у Француској 37.469 школских књижницаса. 4,897.213 књнга, према броју од 1. јаи. 1889. год. за 1153 књижпице и за 219.585 књига више. У години 1889.