Prosvetni glasnik

482

НАУКА И НАСТАВА

да.ш, јер су и сами, бар персонално, царство промениди. А човек, који такав јад Турцима зададе, јесте Милош ОбилићСрбин и јунак, чије ће име вечито служити народу српском као узор храбрости, врлине и пожртвовања. У њему је оличена најзначајнија борба нашега народа са својим непријатељима, јер чим се изговори име Милошево — одмах нам излази пред очи и битка косовска, једном речи : Милош Обилић — то вам је битка косовска. Ну поред свега тога ипак је име овога јунака нашег више митско него ли историско. Историја га зна само по једноме, али значајноме делу, које га је учинило бесмртним. У кратко роћи ми знамо само смрт његову и дело му које стоји с њом у вези. I али о самоме животу Милоша Обилића не забележи нам ни један сувремени летописац ни једне једине речи, те с тога не може бити сумње да је Милош Обилић само смрћу и јуначким делом својим стекао себи мало помена у историји, а бесмртност у народу своме. Везан јаком везом за најзнатнији, али у исто време по важности својој и за најнепознатији, догађај у нашој повесници, његова личност још више доприноси самоме непознавању тога догађаја. То је доиста и најпознатија и најнепознатија личност у нашој историји. За његово пме зна сваки Србин од ране младости своје, али на питање ко је он, шта је он и откуда је, тешко да ћете добити одговора и од најбољих историка наших. Нема сумње да је за историју нашу од велике штете, што врло мало поузданога зна рећи о једној таквој личности, али шта ћемо сада, кад нам се више о њему не сачува. Он је за нас данас и сувише загонетна појава, личност тајанствена, која се као Вогом послана јави Орбину у нсвољи, изврши своје дело, али му и сам жртвом постаде. И баш та тајанственост његове личности све је више подстицала машту народну, да ју одгонене и расветли, па је о њему испевала и напричала тако много и толико различнога, да се ми данас у томе не умемо ни да нађемо, а још већу тешкоћу чини нам то, што доцнији историјо-

писци узеше много што шта из тих народних предања, па нам их оставише као несумњиве историске Факте. 0 тога И. Руварац са свим умесно вели: «Ако те дакле, Србине, упита и замоли когод, да му кажеш, где се родио, и којег је рода и племена био и у чијем је двору одрастао и одранио се онај Милош Србин, који је убио турског цара Мурата. а ти му одговори, — немој се стидети, јер није срамота казати и признати да не знаш, и откуда да знаш то ти, кад ни српсКи ни грчки писци, који су живели у XV. веку, нису то знали».') Према свему овоме јасно је да се ми, говорећи о М. Обилићу до саме битке косовске, морамо скоро искључиво служити народним предањима, а како је тим путем тешко доћи до зрнца од историске вредности, мислим да је излишно и напомињати. I. Иие и презине. Како се за М. Обилића не зна од кога је рода и племена, то је и само име његово друкчије записано код једних, а друкчије код других писаца. Или, бол^е рећи, само име код свију је готово једнако записано и зове се Милош, а ирезиме му је разно гшсано : КобиловиИ, Кобилић, — Коиилић, Обиловић, Обиљевић, Омиљевић, Обилић, Хобилић, ДрагиловиИ итд. Као Копнлић налази се презиме Милошево само у Гласнику X. у писму Вајазитовом у Брусу, ну Хамер је у том истом гшсму, у Ферудиновом зборнику, прочитао Кобиловић 2 ] место Коиилић, као што га називају и турски историци, Нешрија и Сеадедин. Као Драгиловић помиње се у несми ( (Царица Милица и Милош Драгиловић." Царица Милица пошетала по Косову и наишла на рањена јунака, па га иита за Лазара и зета Милоша, а он јој говори: »А. то лп ме не познаш, Милоша ДрагиловиКа? „Не познаш ли Милице, л'јепо лице Милотево, »Кад му лице с'јеваше као цв'јеће бадемово, сад му је од рана и болести потамњело.« 3 ) ') Рув. кнеа Л.азар, сгр. 310. % ) Ј 1ж1. 321-322. 3 ) Кос. сиоменица, 206. Ј