Prosvetni glasnik

504

НАУКА И НАСТАПА

у погледу школовања свога подмлатка. И то стање траје пуних десет година. Проценат се школоване деце за то време истина скоро утростручио, али не треба сметати с ума да тај скоро у гростручени проценат од 1879. године није износио у 1889. год. ни пуно седам. Према томе остало је у том округу нешколоване деце још 93 од сваке стотине. — Упоређен с осталим окрузима, показује грдне несразмере. По броју деце за школовање најближи је у години 1889. био јагодинском и чачанском округу. Од првога је већи за 478, а од другога је мањи за 490 деце. По броју ученика јагодински је скоро три пут, а чачански нешто више од два пут био јачи од њега. — Кад се упоредн са смедеревским округом, онда је на сваку стотпну његове деце за школовање долазило по 125 деце смедеревске, а на сваку стотину његових ученика по 485 ученика из смедеревског округа. Кад се упореди с ужичким округом, онда је на сваку стотину његове деце за школовање долазило но 169 деце из ужичког округа, а на сваку стотину његових ученика по 328 ђака из ужичког округа. Уиоређен с пиротским округом, као средњим у оиштој процентној ранг-листи, показује ове одноее : на сваку стотину његове деце за школовање није долазило више но ио 105 деце у узрасту обавезног тпколовања у пиротском округу. Што се тиче ученика, пиротски је округ имао по 249 ђака на сваких сто ученика из топличких основних школа. •— По броју деце у законом узрасту за школовање, слабије су од њега стајали окрузи: руднички, црноречки, подрински, алексиначки, ћупријскн и јагодински. При свем том, руднички је округ бројао на сваку стотину ђака из топличког округа по 193 своја ученика, црноречки по 266, подрински по 177, алексиначки по 249, ћуприски по 262 и јагодински ио 298 ученика.

Према изложеноме, можемо све округе иоделити у четири групе. У прву долазе они у којих проценат школоване деце изиоси бар 20. То су најнаиреднији крајеви наше отаџбине, и, осим нрестонице, има их свега шест: смедвревски, крагујевачки, црноречки, јнгодински, иожаревачки пкрајински

округ. У другу групу долазе окрузи, у ко т јима се школује внше од 15 ироцената од оног броја деце која су у законом узрасту за школовање. Таквих округа имамо осам, и ти су: крушевачки, пуариски, шабачки, београдски, алексиначки, нишки и ииротски. У трећу групу долазе онн окрузи у којима се школује само 11 до 15 процената дд свеколике деце у узрасту за школовање. Има четири таква округа, и ти су: ваљевски, иодрински, чачански и ужички. Они се морају рачунати у назадне крајеве, на које ваља већу пажњу од сад обраћати. У четврту групу долазе они окрузи који не дају више од 10 процената, или и испод тога броја, од оне деце која бн требало основну школу да походе. То су најназаднији крајеви у нашој отаџбини, и ти су, као што се већ зна, окрузи: врањски, књажевачки н тоилички. (НАСТАВИТ.Е СЕ) НАСТАВА ЦРТАЊА У ФРАНЦУСКИМ ШКОЛАМА ОД Лудвика #лајшмана ИРЕВЕО Ст. М. Трпфуновпћ учитељ цргања у II. београдсној гимназији У Француским школама ннају за иаставу цртања нарочити инсиектори. Ово уређеље постојп од 1878. годнне, и потиче од тадањег министра просвете Барду-а (М. ВагДоих), којп је ио сиоразуму с ЕвХсеном Гиљом-ом (М. Еи§епе биШаите), днректором ленлх уметиостн, бно сазвао једну груиу познатнх стручњака п поверпо им да пзврше надзор и преглед наставе цргања у свима основним н средњим школама у Француској. Мпиистарском наредбом од 31. јануара 1879. г. иотврђен је избор ових надзорннка, и већ у пстој години 19 инснектора отпочелн су у целој земљи општу пнспекцију наставе цртања. По свршеиом послу, ови су над.!орницп, доцније у својим нзвештајпма, шшелп многе недостатке у методу, а и недоиољне резултате успеха у иаставн цртања; ну опет, с друге сгране, констатовади су п призпали труд и добру вољу и у наставника п код ученнка, што је изазвало, да се одреди једна велпка комисија, којој је ноиерена задаћа: реорганизација наставе цртања.