Prosvetni glasnik

гјлсови о II =■ ' = 1. играње, правилно кретање и певање; 2., ручии рад; 3., основе моралног и верског васпитања; 4,, најобичпија знања: 5., вежбање у разговору и причању; 6., за децу последње године: оспове цртања, читања, писања и рачунања. Чл. 18. — У дечјим забавиштима поделнће се деца, према њихову узрасту и умном развнтку, у два одељења. Ако у оваквом заводу има више од 50-оро деце, поставиће се, сем управигељке, још једна учитељица. Управитељка и учитељица вршиће напзменце дужност у оба одељења. Свако ће забавишге имати послужитељку. Чл. 19. — У општинама, где имају забавшпта, министарство просвете може установнт.1 одоор гоепођа заштитница (сотИе с1е с1атез раи-опеззез) за ове заводе. Овај ће одбор пастојаватп : да се врше прописи хигијене; да се завод држи у добром стању, и да се, како треба, располаже новцем, или стварима, у корист деце поклоњеним. I Ш. Настава у пнжим основним школама Чл. 20. — Настава у нижим основним школама обухвата: мора.шу п верску поуку, разговор, читање и писање на румунском језик^ ; рачунање и познавање закопом нрописане системе мера; земљопис и историја Румуна; општи земљопис; природне науке; познавање најобичнијих појава у природи; цртање, певање, телесно вежбање; вежбање у ручном раду, за мушку децу; женски р\чни рад за девојчице. Чл. 21. — У нижу основну школу примају се деца, која су навршпла шесту годпну. Први одсок Сеоска нижа основна школа Чл. 22. — У сваком засеоку, где има четрдесеторо деце, за школу дорасле, заоешће се по једна сеоска нпжа оспов. школа. А.ко више заселак.а нису много удаљенп један од другог, а везани су путовима, који олакшавају саобраћај, може се за све њих отворити само једна школа. Ако више заселака имају једну, заједничку, школу, а припадају различитим општинама, онда ће свака општина сносити трошкове за ту школу сразмерно броју становника у својем засеоку, који се том школом служи. Чл. 23. — Сеоске ниже основне школе мешовите су. Ако број ученика не прелази 80, школа ће имати само једног учитеља; ако их је 80 до 120, биће два хчитеља; ако је број деце 120 до 180, поставиће се три учитеља. Ну ако број ученика пређе 180, подићи ће се још једна школа за женску децу.

шкодама 5 91

Чл. 24. — У мешовитпм школама, у којима је само по један учитељ, биће постављена махом мушка лица. У школама с два или три наставника, један може бити и женско лице, али само ако је то лице жена, кћи или сестра једнога од учитеља. Учитељу ће се поворити управа школе. У женским школама радиће само учитељице. Чл. 25. — У свакој ће школи бити по један управитељ. Управитељ ће на 'тојавати да се врше законски прописи и програми; водиће школске спискове, пазиће да се учила и школски намештај држе у добром стању, и стараће се за ред и чистоту у школи. Чл. 26. — Недељом и велигшм празницима сви ученици и ученице засеока, где је школа, скупиће се изјутра у школу, одакле ће их учитељ водитп у цркву. За време службе божје деца ће стајати мирно. Школска ће деца певати у црквп. Чл. 21. — Настава у сеоским ниж. основним школама траје пет година. У првој и другој шк. години деца не смеју имати више од 24 школска часа недељно; а у остале три годнне не впше од 28 часова. Одмор ће се давати деци четвртком по подне. Чл. 28. — У близини свгке школе установиће се школски врт од најмање 50 ара површине. Врт ће обрађивати учитељ, уз припомоћ ученика ниже и продужне основне школе, и то у време ван школских часовп. Овај ће врт бити тако уређен, да може служитп за углед сељацима. Земљнште за овај врт, ако је државно имање, даће држава; ако је приватно, општина. Општина ће за то потребно земљиште моћи узети и од оне земље, која јој буде остала по ограрном закону. Чл. 29. — Сем сеоских основних школа установиће се и радионице за наставу у ручним радовима. У мешовитим школама, где нема учитељице, предаваће ручни женски рад какво женско лице, које ће плаћати општина, а поставити ревизор, на нредлог општинског одбора. Чл. 30. — ЦелокЈнни школски одмор, заједно с недељама, црквеним и народним празницима, не сме прећи 140 дана у години. Време и дужина школског одмора удешаваће се према пределима Учитељ и општински одбор бираће и одређиваће споразумно, а под сопственом одговорношћу, у иочетку сваке школ. године рок школском одмору, и то према привредним потребама становнпштва, и према месним и климатским приликама дотичнога села. Они ће своју одлуку доставити ревпзору, који ће је одобрити, ако одговара погодбама, мало час наведеним. Јодном одређени школски одмор не може се мењати без одобрења мипистра просвете. Други одсек Варошке ннже основне шкоде Чл. 31. — У свакој варошкој општини отвориће се онолико ннжих основгшх школа, колико буде потребно за наставу све деце у тој општини, за школу подобне.