Prosvetni glasnik

700

више воље него ире, и за дедо неће пре мировати, дое задатак не реши. На осеову овог резоновчња, долази Фалке до иовог иравила: Ученикова воља и јш дозналост може се задобити еамо конкретним радовима. После овога Фалке расправља шггање: Каквим задатком да се бави пропедевтика? Неки математичарп заступају мншљење, да је боље узетп више задатака, али Фалке мисли, да је корисније кад се узме један главни задатак већ и због саме концентрације, која мора да влада у сваком предмету. Једном је већ речено, да треба узиматп задатке, који ће ученике пнтересовати. Али тим није постигнуто све. Кад би се узео монотон задатак, ученици би ускоро изгубили вољу да раде, па због тога је потребно, да се изабере такав задатак, којп се даје многоструко раставити. Према овоме може се поставпти правило: Конкретан рад мора да се састоји из једног главног задатка, који Ке иослужити за цео иредмет. Он мора Оити тако удешен да у себи садржи више задатака. Да би се овај задатак с успехом решио, помоћи ће слободна воља ученпкова, а ову може да изазове интересност самог рада. НапоменЈ Ли смо, да се конкретним радом буди интересност, али да она не ослаби, потребно је, да се употреби друго средство. Најбоље је оно срество, које ће ученицима давати прилике, да савладају тешкоће. Тешкоће, које се морају налазити у главном задатку, будиће код ученика не само интересност већ и његов пропалазачки дух. Из наведеног изводимо правило: Да би геометриска ироиедевтика навикла ученике иостеиено на аистраховање, иотребно је, да се у њеним задацима налазе такове тешкоКе, које Ке будити код ученика ироналазачки дух и енергичну интересност за иредметом. На једном месту смо показали, да се воља и интересност добива задацима из практичног живота. Али ти задаци треба да су тако удешени, да је њихов циљ геометриска истина, или бар да ноде непосредно к њој. Настаје питање, на ком пољу ирактичпог живота треба тражити главни задатак, па да у раду буде успеха. Име саме науке води иас на правп пут. Познато је, да је геометрија потекла у Миспру из проблема, који се односе на мерење земље, и због тога је иајприродније, да узмемо главни задатак из геодезије, и тако долазими до последњег правила: главни задатак треба да је картографско снимање. Мнопша ће чудно изгледати, да се узима овај задатак, па ће и заиитати: Зар се геометрија

не оспива на задацнма из геодезије, зар се обрнуто не примењују геомегрпјска правила у геодезиЈн? На рво замерање може се овако одговорпти: Старп Мпсирци су после сваке поплаве Нола делили своје њиве пре но што је и један проФесор нашао правило: да су паралелограми с једнакнм основицама и висинама једпакп. Баш ово су правило прости сељаци нашли радећи у послу. Па за што да пх не нађу и нашп ученици на сличан начпн, само кад их наставници на тај рад упуте. Има још и других узрока, који препоручују нзбор овог задатка. С картом су се упознали ученпци већ у геограФијп. Оии су и копирали карте из атласа, па је са свим природно, да ће они за тим тежитн, да пронађу начин, како је прво цртач те карте радио. Избором оиог задатка долази пропедевтика у вези с астрономским земљописом, и тпме чине велике услуге концентрацијп. Мерење би се могло изврпшти и у соби, али свде учевик не би наплазио на велике препреке, па се не би будила у њему енергичиа интересност. Пошто су ова правила иостављена, потребно је, да се говори о начину, како ће се главни задатак рашчланити, и како ће се из нојединих делова пзвести геометриска правила н геометрнски задаци. Према овде изложеним правилима, удесио је нисац пропедевтике књигу овако: У другом делу налазе се практичии задаци из геодезнје п њихова решења. Сви ови задаци односе се на главни задатак: да се нацрта карта.. У првим одсецпма усавршују се начини, који су употребљепп при раду, а последњи одсек упућује, како ће се карта употребитп за израчунавање поврншна. Начин како то треба радпти, изложен је у 19 правила, која треба иамтати. У последњем делу примењена су та правила у Геометрији. Прве две главе подељене су на седам екскурсија. У њима се унознају учевцци не само са геодетским правилима већ и с разним справама за мерење, н. пр. стопом, пантљиком, мотком и т. д. У првој екскуроији с којом се може друга ц трећа спојпти, мере се само раздаљине. Овде се употребљавају сигналне мотке и пантљика. На другу екскурсију понесе се још и троножни сто с квадратичном даском. Задатак је да се црта карта. Углови се не мере, него се налазе само правци кизирањем по врстару. Врстар мора да је утврђен увек на једној тачки, али више пута се он помакне из те тачке. Ученици сами долазе на мисао, да врстар треба у тој тачки иглом утврдити. У даљпм екскурсијама понравља се сто све више тако, да у седмој, последњој екскурсији