Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

верситету, па је с тога већппом гласова одпчио: да се г. Штродлу не може прнзнатн квалиФикација за место које тражи. III. Саслушан је писмен извештај г. г.: Ђ. Милијашевића и Ђ- Станојевића, о квалиФикацији г. Драгољуба С. Поповића, који моли за место предавача у средњпм школама. Извештај гласа: Главном Просветном Савету. Потпнсаним члановима Глав. Просв. Савета предате су сведоџбе г. Драгољуба С. Поповића, канд. филос ., да оцене: да лн поменутн кандидат има спреме за наставника средњпх школа. Не будући сигурнн, да ли се за оцену Факултетеке сиреме вал,а обзира{ц на то, што је у Србпји, за свршавање ма ког Факултета потребно четири године (дакле осам семестара), или ту спрему ваља оцењивати по каквој другој мери; — потппсани члановп Главног Просв. Савета, пре него што би се упустили у оцену спреме поменутог кандидата, обраћају се Гл. Просв. Сапету с молбом: да оп објаснп, како ваља дснптп на страним универзитетима свршене семестре школовања, нарочито у ногледу трајања Факултетске сгхреме код нас у Србвји. 15. новембра 1891. у Београду. Чланови Гл. Просв. Савета: "Б. М. Станојевић Ђ. Милијашевић По прочнтању овога нзвештаја повела се подужа дебата у Савету о овоме питању. Из разлога: што кандидат нема внше од 6 семестара, проведеппх на страном университету, и што нема никаквих сведодаба о положеним испитима на страни, Савет је, већином гласова, одлучио: да ее г. Поповићу не може признати квалиФикација за предавача у средњнм школама. Саслушан је усмен извештај г.г. Стојана Марковнћа II Ж. Милосављевића, по крпвпци г. Глигорија Јовановића, учитеља у Карану, који је писмом нудпо мито госп. М. М Протићу, чиновнику министарсгва просвете. Савет је, усвајајући мњење г. г. известилаца, одлучио: да у овоме поступку г. Јовановића, учитеља, има кривице, ади да она није такве природе, да би кривца треб.^ло казнпти отпустом нз службе, него адмивистратввпом казном.

САВЕТА

V. Прочитан је ре^ерат г. Стевана Давндовића о делу: „№абе1а ДезкпрЦупе §еоте!пје," које је за внше реалке написао АМип 8(.го11, проФесор. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао сам у рукопису дело: «Масе1а <1езкпрИтпе §еоте!пје, парјзао ш лаае геа1ке АпШп 81гб11, с. к. рго^езог," које ми је Главнп Просветни Савет послао на преглед и оцепу, позвавши ме да кажем, може ли се оно штампати о државном трошку за школску потребу. Благодарећп Главном Просветаом Савету, што ми је поверио овај посао, част мн је казати овде своје мишљење о томе, да ли се пом рр " то .дело може употребити као уџбеник за дескрпптивну геометрнЈ^Ј; 17 нашим реалкама. Чнм сам добио ово дело, Ва' м 1 а гчким размерама, у којима је рађено, да г. писцу нису познате наше школске прнлнке; апсолутпа је немогућност, да се онако огромап иаставни материјал, којп је заузео пуна 78 табака рукоппсногатексга, савлада са два недељна часа, колико је овом предмету дато у нашим реалкама. Г. писацје заборавио, да средњој шкоди није задатак, да да масу позитивног знања, него да положи здраву основу за Факултетску наставу. — А кад сам прочитао дело, уверпо сам се, да г. писац није водио рачуна ни о оним захтевима, које је прописало аустријско мннистарство нросвеге у својим инструкцијама за реалке и реалне гимназнје, које су бар г. Антуну, као ц. кр. проФесору, требале да буду познате. Тако су у овим инструкцијама, ношто је у појединостнма казано, каква треба да ,је настава ј дсскриптивној геометрнјп, нрописане ове погодбе, које има да исиуни уџбеник дескрнптивне геометрије: „Уџбеник треба да буде основа методичном обрађивању предмета, те с тога мора у њему наставни материјал у умереној количини да буде нодесно распоређен; он не сме битн само извод из књигЕ, намењеннх вишој настави. — Главна врлина сваког уџбеника треба да је ирегледносг, а не богаство наставног материјала. ЈЈад ученик нађе у књизп све оно, што треба да зна, и то нађе у оном облнку, како је њему потребно, онда је његова потреба подмирена. Све друго предмет је школске наставе, живе речи. У интересу је саме наставе, да се наставник што више придржава прописаног уџбеника. — Нросто и јасно излагање, тачност и елеганција, како у тексту, тако и у сликама, најнотребније су особине доброг уџбеника. Колико је важан естетички моменат у распореду наставног материјала, а особнто у нриложеним сликама, следује већ отуд, 1*