Prosvetni glasnik

71

Од ових ученика, што су пади на испиту, 132 остали су да ионове VIII. разр., а 44 учепика узели су сведоџбе и оставили школу. По годинама старости било је међу ученицима који су положили нспит зрелости: од 17 година 181 или 5,7°!о «18 » 661 , 21,2°|„ „19 , 815 » 26,1°1о в 20 , 716 » 22,9°| 0 „21 » 753 „ 24,1°1„ Од укупиог броја ученика, који су положили испит зрелости, њих 2850 изјавиди су жељу да ступе на университет, или на сличне више школе, и то : 1082 или 34,6°] 0 на медецчнски Флкултет или у војно-медецинску академију; 807 или 25,8°| 0 на правни Факултет; 692 пли 22,1 °| 0 на Физика лно-математички; 180 или 5,7°! 0 на истор .-Филолошки Факултет или у истор.-Филолошке институте; 46 или 1,4°| 0 на богословски Факултет дорпатског университета иш у духовне академије; 43 или 1 ,3 °|о на Факултет источних језика. У вшпе, специја 1не школе отишло је 206 ученика или 6,5°| 0 , и то : 74 или 2,3°| 0 у инжпњерски пнстптут саобраћајних путова цчра Александра I. ; 44 иш 6,4 °1 0 изјавили су жељу ступити у технолошке институте ; 30 или 0,9°| о желели су посветити се пољопривредшш рддовима, и с тога су изабрали за се шумарски институт и земљорадничку академију; 21 ученпк желео је ступити у рударски институт; 19 у војне школс; 13 у академију уметности и консерваторију ; 3 у институт грађанских инжињера; 2 у техничку школу за поштаре и телеграФисте. Практичком раду одало се 70 ученика или 2,2°| 0 . Од осталнх 68 ученика ступили су у: војну службу 41, у грађанску 12, а 15 ученика одали су се научном, пољопривредном и трговачком раду, и то на свако поље по петорица. * Писмени се испит полаже: из руског, латинског и грчког језика и из математике. Теме за писмене испите једнаке су за све гимначије једиог школског округа. Међу темама за руски језик има разних. Навешћемо неке за пример: Еглегије Жуковскога и Пушкина. Зашто потомство праведније оцењује велике људе, него савременици? Какве идеале за наш друштвени живот можемо извести из комедије фон —Визина ? Борба руског народа за политичку независност. Карактерне црте старе и нове руске литературе. Проналазак штампарије и важност тог проналаска. Гдавни моменти у историји развића руске драме. Важност Кијева, Москве и Петрограда у историји Русије. Из латинског и грчког језика обично се даје за писмени задатлк један краћи одељак из старе историје да се преведе с руског на латински, геврес!. грчки језпк. За математику дају се писмени задацп из аритметике, из алгебре, геометрије и тригонометрије. „Журналг Мин. Нар. Просв.«

НАУЧНИ ПРИЛ0ШЦИ Носна дупља. — Носна дупља простире се више зубних редова до челч, поред и иза очију. До 17. века сматрана је носна дупља као кдоака мозга, н разна су се мишљења кретада на пољу хнпотеза и неистина о њезином значењу. Последње деценпје су расветлиде и ово пптање. Помоћу носнпх огледала су нспитивања напредовала иполимти пронађени. Носна дупља не само да је сган оргаеа за мирисање, но је од велпке важностп и по дисање. Дисањем на нос задржава се прашпна, удисанп ваздух постаје влажан п топлији, н то тим топлијп, што је па пољу ваздух хладннји. Ако се дисање на нос нореметп, то п деца застају у свом развитку, а и исхрани новоређенчади се тиме озбиљне препреке напут стављају. У горњем делу носне дупље је орган залирисање, који перципује миришљава тела у ваздуху. Болеснп, непријатни опажаји мприсања производе се дражима у носној дунљи без икаквог мпришљавог материјала у ваздуху. — Код ђака се иоремеЛајем дисања на нос неиажња јако иојачава и иодобност учења слаби. Ово треба да имају на уму нарочито оии учитељи, који вештачким средствима хоћеда одрже нажњу у ђака. Многе су и разнолике препреке, које могу сметати раду учитељевом, ц учитељ их пре свега мора све упозиати, да би према томе свој рад поделитп могао. На поремећаје у носној дупљи треба обратити пажњу нарочито због њихове близине ка мозгу. Нека се сваки учитељ сети само кодико је био кадар да концентрује своју пажњу за известан предмет па дуже време, када је боловао од јаке кијавице! М. Ш.

Колорисани слух, — Код чулних органа постоје извесни узајамни односи, према којима од једне чулне дражи и друго чудо у Функцију ступи. Тиме се тумачи и за нас за сада још веома, чудна појава колорисани слух. Кодорисани слух се састоји у томе, да и човечјп гдас и сваки други предмет с тоном, пе само осећај сдуха но п исти тон и псги осећај боје стално производи у оних индивпдуа, које имају хроматску особ:шу. Акустички осећај свршује се оптпчком сензацијом. Тонови су час пдави, час жутп, час тамни и јасно беди. Шу-