Prosvetni glasnik

78

С.1УЖБЕНИ ДКО

привр. врш. дужн. учитеља у Придипцу, окр. рудешчког , 23. јан. ове г., по молби ; — за привр. учптеља у Клеиовнику Чедомир ВучиКевиЛ, приврем. учитељ у Ћириковцу, 22. јан. ове г., по молби. у тимочком округу : за учитеља у Балонду Марко ЈоковиА,, учитељ у Богојевцу, окр. врањског, 1. Фебр. ове г., по молби. Разрешења наставника Претписом министарским разрешени су : у Београду : Петар ШреиловиИ, учитељ У. разр. 2. од. м. шк. код Саборне Цркве, 3. Фебр. ове г., по молби. у крушевачком округу : Десанка ТомиКева, учитељица I. и II. разр. 1. од. шк. у Мозгову, 2?. јан. ове г., по молби; — Аеиосава Виткови%ка, учитељ. III. и IV. разр. шк. у Делиграду, 3. Фебр. ове г., по молби. у пиротеком округу: Драгољуб ПетровиК, привр. учитељ у Смрдану, 3. Фебр. ове г., по молбп.

УМРЛИ НАСТАВНИЦИ ЂорЏ НиколиК , учигељ II. разр. 2. од. м. шк. у Ваљеву, 30. дец. пр. год.; — Сава МарковиЛ, учитељ у пенсији, 12 јан. ове г. ; — др. Велиелав П. ВојиновиК, предавач I. београд. гпмнасије, 25. јан. ове г.; — Јевта 'БорђевиК, дпректор гимнасн.је у пенсији, 27. јан. ове г.; — Леаосава Мусулинова , учитељица II. разр. осн. школе у Књажевду, 11. јаи. ове г.; — Ружица МилинковиКка, учитељица у Горњим Матејевцима, окр. топличког, 10. овог месеца. РАСПИСИ И ОДЛУКЕ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ П0СЛ0ВА Наредба о усправном пиоаву (Уиравителима осн. школа у Београду, Д. Милановцу, Кладову, Крушевцу, Лозници, Пожаревцу, Пожези, Трстенику, Ужицу и Чачку.) Последњпх годпна покренуто је у педагошкој и хигијенско-школској књижевности пптање о увођењу усиравнога аисања у основне школе, место досадашњега положеног. Прошле године у месецу августу држан је у Лондону међународни конгрес за школску хигијену. Ту су били представници свих вапреднијих народа, на броју њих преко 300. На конгресу се већало, између осталих хигијенских и школских питања, и о усиравном аисапу у осиовним народннм школама. На крају већања о овоме питању донесена је једногласно овака одлука: Декарским испитивањем и практичним пскуством јасно је доказано и утврђено да је усправно писање

хигијенске стране веома корисно. Увођењем овога писања отклониће се кривљење кичме, којеје данас тако чесго, а исто тако умањпће се кратковидост, која из годпне у годину узима све већи мах. С ових разлога конгрес препоручује да се усправно писање заведе п учи у нижпм и вишим школама." Сада се већ у мпогим напреднпјим државама поступно уводи у школе усправно писање. Желећп да Србија у овоме погледу по могућности пе заостане иза других просвећеннх народа, потписани мннпстар, по нарочитој представци, учињеној му од Главпог Просветног Савета, нашао је за потребно да и у паше некоје школе заведе усправно ппсање, за сада Тек огледа ради. Као што сама реч показује, усправно је писање оно, које нде право одозго на наже, или одоздо на више, а не иоложено с десна на лево, као што се данас обично учн и шше, илп с лева на десно, пгго је ређн случај. Ако се човек или дете стави у положај за усправно ппсање, бпло то за клупом илн столом, опазиће се одмах да овако писање захтева нарочпти положај руку, главе, очпју, трупа п целога тела. Ноге стоје на пречази, ако је има, а ако је нема, онда обе ноге целом поплатом додпрују под. Труп стојн са свим право и поносиго пздпгнут. Груди стоје такође нраво п издигнуте су више напред, не додирујућн иигде ивицу клупе илп стола. Врат и глава су скоро у правом положају, само је лице мало напред повијено у толико, у кодико се очима мора гледатп предмет, на коме се пише. Оба су ока иодједнако удаљена од онога на чем се нише, и оба стоје према предмету на коме се пише у једнаком положају, а не изерена на једну или другу страну. Десна рука наслоњена је па клупу нлн сто на средипи подлактнце, а дева је у том истом положају као и десна, држећи прстима крај предмета иа коме се поше. Цело тело ие сме бити ни сувише близу клупе илп стола, нити пак сувише далеко. Што је главно, сем руку, ни један део тела не сме додиривати ивицу клупе илп стола. Кад се дете при писању од самога почетка учења почне вежбати иа усправно иисање и на овакав положај тела, онда тај положај дугом навиком постаје сталан. Колнко је добнти и користи од таквога положаја тела за очп, за правилно развиће кичме и осталих делова трупа, то се може тек онда само појмнти, кад се узме на ум, колики део времена проведе ученик пишући, рачунајући и цртајућн. Корист ова постаје још очигледнија, кад се узму у рачун штегне последице на организму, које се јављају услед досадашњега начпна нисања и држања тела. Кад би се могла цифрама обеле-