Prosvetni glasnik

864 РАДЊА ГЛАВНОГА „дневни дук сунчев износи (1>еГгад1) 180°", (чешће); „сјшчни кратерпма" (м. оа .Јик на . . .), стр. 37,, „протпвна половпна" (м. друга половина) итд. Но осем ових и овакич грешења о срнскп језик, има тежих, стварпих погрешака, које је г. преводилац учинио, у непажњи или орзинп, те је тако изменио, разуме се на рачун истпне, саму мисао и излагање нпшчево. Тако је читава алпнеја а) напомене на стр. 16. (штомп. текста) преведеиа нетачно и ногрешно. Писац излаже како се може висином сунца у подне (мерењем угла којп сунце у подне гради с хоризонтом) изнаћи геограФска ширипа некога места, па вели : Ђаз дезсћгеШ, о!те меИеге Всгесћпипд ги јогЛегп, ап (1еп Ђетаг Тад-ипд, ЋасШд1егс]геп. 1)а иатИсћ аи (Незеи Та»еп Ле бопне зЈсћ 1Ш Штте1задиа1ог ће1шс1е1, ао 181 <Дег \Утке1 (1ег боипепћбће §1еЈсћ (1ет Кошр1етеп!е с1ег §ео§гарћ1зсћеп ВгеИе, т. ј. за нзналажење географске ширине иеког места у време нролећнпх п јесењих равнодневица, не треба никаквог другог рачунања. Јер, шјко сунце тпх дана иде небескпм полутаром, гоје онда угао сунчеве висине раван комплементу геограФске шнрине. Г. Ковачевпћ је то нревео : („ГеограФска се ширина може наћн мерењем виспне сунца т. ј. угла ..)". Ово ваља урадити, да би се избегл > много рачунање, у равнодневичне дане — Друга је половина ове исте алинеје, рекао бих, погрешно схмаћена, те отуда погрешно и преведена. Говор је о томе како се и других дана нреко годпие може мерењем сунчеве висине у подне изнаћп геограФска шприна неког места, па се каже, да би се тада пронашао комилеменат геограФСке ширине (јер кад се он нађе, онда се већ зна и геограФска шприна), ваља само деклннацпју сунчеву тога места лети одузети а зими додати кулминацпјоној висини његовој (ово вреди за северну иоловпну земљипу). Ову је мисао н овако излагање ауторово г. Ковачевић превео : „. . . на северној полулопти лети висина кулминацпје умањава (?) деклинацпји места с кога посматрамо, а зими јој увећава (?) коплемент геограФске ширине". 1 ). Комплеменат се геограФске ширпне, као и сама ширина, не мења; оп је само непознат п треба га пронаћп променљивим еленентпма: кулмпиацијон и деклпнаци.јом сунчевом. — У једној реченпци § 83., у којој се говори о нетеоритима, г. иреводилац је обрнуо (у овон случају впше него што треба) ред речн а ') ,Аив Дет Баи^е (1ег 8оппе ег§1е1)4 $1сћ тт 1е1сћ1, (1ав8 тап аи!' с1ег пбгсШсћоп На11)ки^е1 (Не Киктпа(;1опзћг ће 1т 8оттег ит (1еп Ве^га^ с1ег сНт Веоћасћ(;и1)§8ог<;е еп {8ргесћеп(1еи ВекНпа 11оп ги уегштс1ет, 1т \Ун11ег ит (1еп ћеиеветЈеп Вег1а§; с1ег СекНпаИоп ги уегтећгеи ћа1, ипг ги Легп КотрЈешШе Лег деодгарћјзсћеп ВгеНе ги деТапдеп стр. 16. и т. д.

САВЕТА

с овим и каузалност појава, па у место, од прилике, превод да. гласн: Али их (метеорите) земља обнчно својом привлачном снагом само тамо тако скрепе с њиховога пута, да нрелете нашу атмоСФеру, оно сто, п : „Обпчно их земља иривлачи, кад уђу у нашу атмосФеру, те тако скрену са свога нута". — Једна је мнсао из партпје о звездана некретнпцама §. 34.) такође погрешно схваћена те и рђаво преведена. Оргинал гласи: „В1е 8рек1га1апа1уИкег ћаћеи ће1 зокћеи неиеп 81егиеп сИе ^Уаззегз^оШше ћегуогггегеи зећеи иис1 егћПскеи (1езћа1ћ 111 е1иет зокћеп Гћаиотеп егпе {егпс УУеМка^азгорће, те 31е...", а у преводу је : „Они што се баве спекгралном аналпзом, нашли су у спектруму таквих звезда водонпчне пруте и налазе у томе Феномену, у даљној будуЛности, светску катастроФу, као што..." Овде је погрешка у коју г. преводилац не би нао, да је само имао на уму оно, нешто позније казпвање, да ни, због грдне даљине некретнпца н потребе дугог путовања њихне светлости до нас, „на небу никад и не гледамо садашњост него увек само прошлост", те да п оно „еше 1егие ^е11ка{,аз1горће" може зпачптп само какву велпку катастрофу у прошлостп а никако не „у даљној будућности" (страна 49.). Друга половина тачке 6. §. 34. такође је, морам опет да кажен, рђаво схваћена па гако н преведена. Најпре се говори о томе како се небеске маглине, на телескопу, иаиах појаве као гонпле небројених звезда, сунаца, да то исто бива и с млечним путем, на онда паставља: „Друге маглине, баш и опе које су нам ближе (од горе поменутих) и на најбољпм дурбпнима не покажу се као звездане гомиле. И то су управо, као што је већ и спектрална аиадп^а доказала, ираве маглине т. ј. одпста гасовите, магловиге творевине. И врло је вероватно да ове маглине нису ништа друго до сунчани системи у самнн почецима свога развитка. И не саио то, него нам различаи облици небес ,их маглппа управо показују и поједине ступње тога развптка" 1 ). Ова партија пак у преводу гласи: „Неке друге иаглпне, које су у близини млечнога аута , не иењају свој облик, кад се гледају и кроз најбоље пнструменте. Ово су, како је спектрална аналпза показала, у стварп магле, т. ј магловите гасне горостасне творевине. По си') Ат1<1еге КећеШеске, ипб, водаг п&Нег де1едепе, 81е11еп 81сћ зеЊз! ће1 Ап\угп(11т§ с1ез ћев!еп 1п81гитеп1е8 ]11Сћ! а1з 81егпапћаи1ип§еи (1аг. 1п вокћеп Ра11еп ћа1 тап е8, лу1е Дигсћ сНе 8рек1га1апа1Ј 8е егш1е8еп 181, т11 угпкНсћеп КећеШескеп, (1. ћ. т11 \Уо1кеп — ос1ег §а8аг11§еп ОећИЈеп, ги 1ћип. Е$ г'8Г ћосћзГ гоаћгвсћегпИсћ, Зазз сИезе NеЂе1{1еске воппепвувГете гп егпет аећг (гпћеп ВГаДтт /ћгег ЕчШггШипд АагзиИеп. Ја, (1је 80 таиш§1асћеп ОеШМе (1ег8е1ћеп есћетеп ипз §ега(1еги (Не етге1пеи 81и1'еи (Невег Еп1тск1ип& уогги^ићгеп" (стр. 50.).